Ко би профитирао од трећег светског рата

Европа се већ годинама неизбежно кретала према обрачуну који ће постати до тада највећа кланица у историји човечанства. Свет ће је потом назвати Велики рат, а уследиће још већи.

Само недељу дана уочи почетка Првог светског рата, цене су мировале, а тржишта новца, деоница, обвезница и драгоцених метала једва да су давала било какву назнаку хаоса који ће уследити. У следећем тренутку, све је измакло контроли и сурови контролори капитала схватили су шта значи рат. Велики рат.

Нешто више од сто година касније, сведочимо све учесталијој појави сукоба у свету који више готово да нема тачку на планети до које није стигао капиталистички поредак као крајњи исход развоја западне цивилизације и почетак њеног краја који неминовно води у велико финале судара између сила новца и крви.

У међувремену, веза између новца и крви преплитаће се у фазама које ће доводити до несумњивог утицаја између осталог и на финансијска тржишта.

Инвеститори у ратове

У најгорем сценарију, свет се већ налази на прагу трећег светског рата, а увертира је почела нагомилавањем руских трупа уз украјинску границу која је, недуго потом, пређена.

И док су очи целог света биле упрте у Украјину, а поред пажње, засуто је или би се могло рећи чак и уложено доста оружја и новца, на сцену је ступио још један конфликт, на први поглед регионални, али како време протиче јављају се и други заинтересовани за прескакање конопца и улетање у ринг попут кечера који су само забавна варијанта намештене туче. У стварном свету, велики играчи играју на велико.

Сукоб Израела и палестинског Хамаса прети да пређе у рат ширих размера. Највећи инвеститори у оба конфликта су Американци чија је војна подршка кључна за опстанак Израела и Украјине. Поред тога, све су учесталије вести о нападима на америчке војне базе у Сирији и Ираку.

Уколико и Кина одлучи да искористи прашину која се подигла и покуша да војним путем поврати контролу над Тајваном, Американци би се могли наћи уплетени у најмање три сукоба на различитим странама света. За остатак света свакако би се повећао ризик да се ратови испреплићу и претворе у много разорније сукобе.

У оваквом сценарију токови новца делују као нешто што је у другом плану пред ужасом какав би глобални конфликт могао да створи, али то је само на први поглед.

Економија и тржиште

Инвеститори широм света већ увелико разматрају какав би утицај на тржиште изазвао светски рат. Оваква могућност до сада није изазивала веће потресе, али тржишта су већ дуже време више оптерећена страхом него похлепом, па уз мање инвестиција има и мање ризика.

Индекси деоница падали су три месеца узастопно у САД, Европи и Кини иако се овакав тренд може објаснити и ситуацијом у мирнодопоским условима.

Ситуација на тржишту не делује као да је на делу паника каква би се могла очекивати у предвечерје светског рата. Заправо, светска економија функционише као да су шансе за тако нешто равне нули. Исто онако како је то било само неколико дана уочи почетка Првог светског рата.

Трећи светски рат

Историјски гледано, у случају да велики инвеститори предвиде могућност избијања трећег светског рата, тешко да би могли даље антиципирати куда би такав сукоб одвео свет, а камоли како би у том случају могли да профитирају.

Најлакши начин да се то схвати је да замислите себе у 1914. години са све сазнањем да ће ускоро избити Први светски рат. Потребно је да брзо инвестирате своје улоге знајући да ће кроз неколико недеља главне берзе од Њујорка, Токија, Лондона или Рима бити затворене на неодређени период. Да ли би иједна инвестиција остала сигурна? Да ли би државне обвезнице биле сигурне и чије и да ли бисте избегли банкрот усред кризе ликвидности која би погодила већину држава? Да ли бисте уложили у руске обвезнице које ће неколико месеци касније под комунистичком револуцијом потпуно изгубити вредност?

Рат гледано из угла инвеститора, банкара и најбогатијих људи на свету укључује превелик ниво неизвесности који је далеко ван домета израчунљивог ризика на који се већина профитера навикла. Том треба додаги и чињеницу да су претходни светски ратови носили прилично нејасне поуке за касније.

Оптимални приступ за инвестирање 1914. године подразумевао је куповину робе и америчких деоница, а продају европских обвезница, деоница и валута. Овакав приступ, међутим, показао се као потпуно безвредан касних тридесетих година. Инвеститори су током тридесетих покушали да науче нешто из историје. Очекујући још један светски рат, продали су европске деонице и валуте, али овај рат имао је другачије победничке инвестиције. Британске деонице и државне обвезнице овог пута биле су су боље од америчких.

Оружје и похлепа

Данас постоји већи и страшнији извор несигурности, будући да многе потенцијално зараћене силе поседују нуклеарно наоружање. Финансијски гледано, то има мало значаја јер у нуклеарној катастрофи инвестиције тешко да би имале неку послератну вредност.

Иако ратови несумњиво доносе профит, нарочито земљама чија је економија у највећој мери зависна од војно-индустријског комплекса попут САД, тешко да би инвеститори смели да се одваже и испровоцирају ситуацију која би могла да се отме контроли.

Претња ратом и могући сукоб већа су мистерија за инвеститоре него за војне генерале који би у том случају имали неку врсту контроле.

У случају ратне катастрофе, будући историчари могли би да се чуде очигледној безбрижности данашњих инвеститора управо онако како ми посматрамо догађаје од пре сто година после којих је имало шта да остане наредним генерацијама. Имајући у виду разорну оружану моћ каквом човечанство данас располаже будућност би била прилично упитна. У сваком случају, похлепа и оружје налазе се на истој страни у савезу који пали варнице пред буретом барута непредвидивог домета.