Неискоришћене шансе

Геотермална енергија је неисцрпни и еколошки чист вид енергије и има велики значај за све бројније човечанство и све веће потребе за чистом енергијом. Примена геотермалне енергије је врло широка, од производње електричне енергије, климатизације (стамбених и пословних простора, школа, разних установа, спортских објеката...), у аграру за загревање стакленика за производњу поврћа и воћа, али се за сада термална вода највише користи за спортско-рекреативно-здравствену активност и лечење у бањама.

Коришћење геотермалних извора у Србији је занемарљиво у односу на расположиви потенцијал. Наша земља нема море, али зато има изузетно богатство – више од 360 изворишта термо-минералних вода, што мало која држава у Европи има. Процењује се да би у целој Србији могло да буде изграђено око 300 бања (сада их је 36) и то на подручјима са здравом климом: Златар, Златибор, Рудник, Дивчибаре, југ Србије... Војводина лежи на Панонском базену, који се сматра једним од значајних европских геолошких складишта термалних, вода што је данас, у време велике енергетске кризе, важан обновљиви енергетски ресурс. Нажалост, овај ресурс не умемо да искористимо као што то раде наше комшије Мађари.

Цела Мачва има најзначајнији потенцијал геотермалне енергије у нашој земљи, енергетски преведено – већи од целокупне производње нафте и гаса у Војводини. Посебно треба издвојити неке бање као што су Луковска и Ковиљача, које имају јаке изворе термалне воде, од око 100 л/с, или бање с повећаном температуром: Врањска бања (чак 96 степени), затим Јошаничка (78) и Сијаринска (72 степена).

Наведене бање су погодне и за производњу електричне енергије у спрези с топлотним пумпама. Геотермалне електране постоје у свету већ дуже од 100 година, а највећу производњу електричне енергије имају САД, Филипини, Мексико... У нашем окружењу, Хрватска ће прва ускоро имати у раду једну електрану, а посебно улаже више стотина милиона евра у даља геофизичка истраживања геотермалне енергије.

Ми смо по правилу увек на репу догађања, али се надам да ће се у догледној будућности сагледати права вредност ових наших топлих геотермалних извора.

Драгутин Драгојевић,
Нови Београд