Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска припрема прве тужбе против НАТО-а

На састанку у Влади РС размотрен начин документовања медицинских последица бомбардовања осиромашеним уранијумом
Српска припрема прве тужбе против НАТО-а
Војник мери ниво радијације на оружју 2001. године у Братунцу у Републици Српској (Фото EPA-EFE/Aleksa Stankovic)

 

Источно Сарајево – Очекује се да би Република Српска ускоро могла покренути прве судске поступке против НАТО-а за надокнаду штете изазване осиромашеним уранијумом у време и након бомбардовања 1995. године. Угрожавања живота и здравља људи, превасходно. Ту могућност најавио је председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић. Он је пре неколико дана изјавио да је о детаљима, у оквиру припрема за подизање тужби, разговарано и на једном састанку у Влади Српске. На том састанку био је и познати италијански адвокат Анђело Тартаља, који је спреман да помогне грађанима Српске оболелим од карцинома да се изборе за правду и добију адекватну одштету.

Део тима који ће непосредно радити на припреми медицинске документације као доказа последица петнаестодневне операције НАТО-а „Намерна сила”, а потом и директно на подизању тужби, биће и нишки адвокат Срђан Алексић. Његова канцеларија пред судом у Београду, у 35 процеса, колико их је у току, заступа жртве НАТО бомбардовања Србије. И он је, као и Тартаља, за кога каже да „његов утицај и углед имају велики домет”, радо пристао да се укључи у процес „истеривања правде” за грађане Српске оболеле од малигних болести.

Након састанка у Бањалуци, протеклог у оквирима раније постигнутог договора са поменутим адвокатима, Стевандић је саопштио да је током разговора размотрен начин медицинског документовања последица НАТО бомбардовања и да имају тачни подаци који би се вештачили на страним институтима.

„Направљен је план да се медицинска документација са доказима обезбеди преко Министарства здравља и социјалне заштите. А онда би Министарство правде, заједно са адвокатима, радило на брзом покретању поступка утврђивања повреде права на живот. То је потребно како би се тужбе адресирале према кривцима за бомбардовање, било да је реч о НАТО-у, било о некој од његових чланица”, рекао је Стевандић.

Напоменуо да Република Српска нема проблем са трошковима финансирања тог поступка. Позвао је и грађане Федерације БиХ којима је угрожено здравље због бомбардовања осиромашеним уранијумом да се укључе у овај процес.

Искуство адвоката Тартаље, с којим је Стевандић 18. октобра у Риму разговарао о здравственим и еколошким последицама НАТО бомбардовања Српске осиромашеним уранијумом, унапред је процењено као драгоцено, јер он је заступао италијанске војнике пред судовима у својој земљи. Реч је о војницима који су били у мисијама на Косову и Метохији, БиХ, Ираку, Сирији и Авганистану, а који су оболели или умрли од канцера. Више од 300 процеса завршно је у корист жртава.

Подсећамо да је у нападима НАТО-а на Републику Српску, изведеним од 30. августа до 14. септембра 1995. без одобрења Савета безбедности УН, убијено 46 српских војника и седам цивила. Тешко је рањено 98 припадника Војске Републике Српске и 119 цивила. На Српску је бачено 1.026 бомби и 13 крстарећих ракета типа „томахавк”, Тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

У болници у Касиндолу (део Источног Сарајева) већ 1995. године евидентирано је 95 пацијената оболелих од малигних обољења, а осам година касније 360. Већина оболелих живела је на подручјима бомбардованим осиромашеним уранијумом, а то су Хаџићи, Хан Пијесак, Соколац и неки други делови данашњег Источног Сарајева.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.