Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ШТА ЈЕ УРАЂЕНО ЗА БОЉИ ЖИВОТ МЛАДИХ У СРБИЈИ

Премијерка слуша предлоге младих

Омладинске организације реализовале су четири успешна Дијалога младих са председницом владе Аном Брнабић. Резултати ових разговора директно су преточени у законе о радној пракси, волонтирању...
Премијерка слуша предлоге младих
Простор за младе у Новом Саду (Фото Опенс.рс)

Према Индексу напретка младих за 2023. годину, Србија се налази међу само четири земље Европе и централне Азије које су унапредиле квалитет живота омладине у периоду од 2011. до 2022. године. Како се наводи на сајту Европског форума младих, Индекс напретка је најсвеобухватније мерење благостања, слобода и права младих широм света, а анализира се 60 аспеката као што су смештај, приступ образовању, насиље, безбедност…

 

Вукашин Гроздановић, извршни директор омладинског савеза удружења ОПЕНС, за наш лист истиче да су на напредовање Србије на овој листи биле важне иницијативе омладинских организација и сарадња између цивилног и јавног сектора, што је резултирало креирањем бројних закона. Програм „Гаранција за младе”, према његовим речима, кључна је иницијатива.

– Највећи проблем младих јесте одувек била незапосленост, али и то што немају довољно подршке и охрабрења. Овај програм ће младима помоћи да се едукују, пронађу посао и осамостале се. Потребно нам је да направимо моделе активности да они остану у срединама у којима су рођени и да имају на располагању све могућности у својим општинама и својој земљи – каже Гроздановић и додаје да се овај програм спроводи у свим земљама чланицама ЕУ. Када је реч о одласку младих из земље, он примећује да се мора рећи и да постоји значајан број оних који се враћају у Србију.

– Млади највише одлазе из економских разлога, у потрази за бољим послом, за бољим могућностима студирања. Зато је важно да јасно дефинишемо који су разлози за то, да бисмо онда могли један по један да отклањамо – наводи Гроздановић, момак који стоји иза многобројних друштвених и хуманитарних акција широм земље.

Да је управо сарадња између државних институција и омладинских организација од суштинског значаја за побољшање положаја младих, потврђује и титула Новог Сада као Омладинске престонице Европе 2019. године. Кроз програм ОПЕНС 2019, млади су добили нове просторије, омладинске клубове, центре, инфо-тачке, унапређене здравствене и социјалне услуге у граду, подршку да стварају и иновирају, прилику да унапреде своја знања и вештине, размењују искуства и мишљења са младима из Европе, могућност да утичу на развој свог града...

– Имамо одличну сарадњу са Владом Србије, још од периода када смо били омладинска престоница Европе 2019. У том четворогодишњем циклусу смо успоставили сарадњу са градом Новим Садом, Аутономном Покрајином Војводином и многим министарствима и видели како је кад млади могу директно да седе са доносиоцима одлука. Оно што је изашло из тог програма јесте залагање да таква подршка са државног на локални ниво постане национални програм – каже извршни директор ове организације.

Резултати Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији Кровне организације младих Србије (КОМС), показали су да млади немају поверења у институције, као и да нису укључени у процесе доношења одлука. Из тог разлога, омладинске организације КОМС и ОПЕНС реализовале су до сад четири успешна Дијалога младих са премијерком.

А да се глас младих слуша, и да могу да утичу на унапређење омладинских политика, али и живота у локалној заједници, јасно показује и то што су плод ових разговора били закони о радној пракси, волонтирању, опстанак студентских поликлиника...

– Имали смо већ неколико дијалога младих са премијерком. Не морамо да се слажемо у вези са свим, али можемо да имамо отворене канале комуникације – закључује Гроздановић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.