Из мрака на Коридор

„Путеви Србије” су, заиста, у мраку. Да је садашњи премијер Мирко Цветковић, тада министар финансија, стварно био у праву када je, у јунском интервјуу „Политици”, одговарајући на оптужбе одлазећег колеге Велимира Илића, тврдио да путарима не дугује буџет, већ Јавно предузеће „Путеви Србије”, обавијено мраком, у огромним дефицитима и другим проблемима, потврдила је протекле недеље завршена анализа пословања државног привредног сектора.

А финансијски показатељи кажу да је ово јавно предузеће у 2008. годину ушло са 4,1 милијарду динара губитка из текућег пословања, односно са укупно 16,2 милијарде динара кумулираних из претходних година, што је равно петини капитала компаније и износи колико 64 одсто њеног укупног прихода. И да на својим плећима носи укупан дужнички терет (дугорочне обавезе и резервисања износе 70,9 милијарди динара) који превазилази вредност обртне имовине 41,3 пута и четири петине вредности капитала. Краткорочне обавезе 29,2 пута су веће од те врсте потраживања, а дуг према добављачима 25 пута надмашује ненаплаћена дуговања од купаца, односно корисника услуга.

Можда дугови и губици, обавијени, још неодагнаним сумњама у законитост и транспарентност пословања у претходним годинама, у којима су само обавезе према путарима нарасле на 30 милијарди динара, не би завређивали већу пажњу од сличних проблема других посрнулих јавних предузећа, да се ова фирма у последње време не оглашава као носилац послова на највећем путном инфраструктурном пројекту – Коридору 10,  вредном готово 1,7 милијарди евра.

Актуелни министар Милутин Мркоњић све чешће на градилиштима у пратњи садашњег директора „Путева” Зорана Дробњака, иначе без иједне ружне за свог претходника Илића, ослањајући се у Министарству на његове кадрове, и још без јавно изречене спремности да расветли оно што се у „Путевима” догађало претходних година, недавно је гостујући у „Политикином пословном клубу”, једино констатовао да је ситуација у „Путевима”, прецизније дуг путарима, заиста, проблем. Сумњама да су пословни резултати последица лошег управљања и руковођења, а можда чак и малверзација и махинација (због чега је под притиском јавности отишао претходни директор Бранко Јоцић) не би да се бави, а мањак у касама предузећа приписује улагањима у локалне путеве нижег приоритета. И поврх свега закључује – „губитак се мора надокнадити”.

Све укупно охрабрујуће и не баш васпитно за једно јавно предузеће. Кад министар каже у стилу „шта је било, било је, идемо даље”, зашто би уопште неко водио рачуна да послује по закону, да смањује трошкове, да не упада у дубиозе, кад ће на крају све ионако платити власник – држава. Као што су и пролетос из буџета плаћани неизмирени кредити овог предузећа за које је држава дала гаранцију и још потом и сагласност да „Путеви” преговарају са банкама, о новим кредитима – за рефинансирање дугова.

Можда би, пре него што „Путеви Србије” преузму још крупнији залогај од свих досадашњих, пре коначних одлука о будућим пословима и судбини ове државне компаније, баш како је министар Цветковић предлагао, скупштина одобрила, а и нови директор, за разлику од претходног пристао, у ово предузеће требало да уђе независни консултант, за чији избор већ месецима постоји припремљена тендерска документација. Да неко са стране, ма колико то коштало, направи независну анализу, утврдити стварно стање, укаже шта то предузеће може само да плати, а шта мора да преузме држава како би га коначно поставила на здраве ноге. Ако је то после свега могуће.

А што се тиче Коридора 10, министар Мркоњић је, уз оцену да је то најважнији инфраструктурни пројекат, у још једном у праву: да би можда заиста требало формирати посебно предузеће које ће себавити  само реализацијом овог пројекта. Па било оно и 18. јавно код нас. Не зато да би се коалициони партнери борили под чијим ће патронатомоно бити, већ да би инфраструктурни подухват деценије водила здрава фирма, без репова у прошлости, а не тимови једне посрнуле. И чији би мандат, наравно, био ограничен – док се ти путеви коначно не саграде.