Iz mraka na Koridor

„Putevi Srbije” su, zaista, u mraku. Da je sadašnji premijer Mirko Cvetković, tada ministar finansija, stvarno bio u pravu kada je, u junskom intervjuu „Politici”, odgovarajući na optužbe odlazećeg kolege Velimira Ilića, tvrdio da putarima ne duguje budžet, već Javno preduzeće „Putevi Srbije”, obavijeno mrakom, u ogromnim deficitima i drugim problemima, potvrdila je protekle nedelje završena analiza poslovanja državnog privrednog sektora.

A finansijski pokazatelji kažu da je ovo javno preduzeće u 2008. godinu ušlo sa 4,1 milijardu dinara gubitka iz tekućeg poslovanja, odnosno sa ukupno 16,2 milijarde dinara kumuliranih iz prethodnih godina, što je ravno petini kapitala kompanije i iznosi koliko 64 odsto njenog ukupnog prihoda. I da na svojim plećima nosi ukupan dužnički teret (dugoročne obaveze i rezervisanja iznose 70,9 milijardi dinara) koji prevazilazi vrednost obrtne imovine 41,3 puta i četiri petine vrednosti kapitala. Kratkoročne obaveze 29,2 puta su veće od te vrste potraživanja, a dug prema dobavljačima 25 puta nadmašuje nenaplaćena dugovanja od kupaca, odnosno korisnika usluga.

Možda dugovi i gubici, obavijeni, još neodagnanim sumnjama u zakonitost i transparentnost poslovanja u prethodnim godinama, u kojima su samo obaveze prema putarima narasle na 30 milijardi dinara, ne bi zavređivali veću pažnju od sličnih problema drugih posrnulih javnih preduzeća, da se ova firma u poslednje vreme ne oglašava kao nosilac poslova na najvećem putnom infrastrukturnom projektu – Koridoru 10,  vrednom gotovo 1,7 milijardi evra.

Aktuelni ministar Milutin Mrkonjić sve češće na gradilištima u pratnji sadašnjeg direktora „Puteva” Zorana Drobnjaka, inače bez ijedne ružne za svog prethodnika Ilića, oslanjajući se u Ministarstvu na njegove kadrove, i još bez javno izrečene spremnosti da rasvetli ono što se u „Putevima” događalo prethodnih godina, nedavno je gostujući u „Politikinom poslovnom klubu”, jedino konstatovao da je situacija u „Putevima”, preciznije dug putarima, zaista, problem. Sumnjama da su poslovni rezultati posledica lošeg upravljanja i rukovođenja, a možda čak i malverzacija i mahinacija (zbog čega je pod pritiskom javnosti otišao prethodni direktor Branko Jocić) ne bi da se bavi, a manjak u kasama preduzeća pripisuje ulaganjima u lokalne puteve nižeg prioriteta. I povrh svega zaključuje – „gubitak se mora nadoknaditi”.

Sve ukupno ohrabrujuće i ne baš vaspitno za jedno javno preduzeće. Kad ministar kaže u stilu „šta je bilo, bilo je, idemo dalje”, zašto bi uopšte neko vodio računa da posluje po zakonu, da smanjuje troškove, da ne upada u dubioze, kad će na kraju sve ionako platiti vlasnik – država. Kao što su i proletos iz budžeta plaćani neizmireni krediti ovog preduzeća za koje je država dala garanciju i još potom i saglasnost da „Putevi” pregovaraju sa bankama, o novim kreditima – za refinansiranje dugova.

Možda bi, pre nego što „Putevi Srbije” preuzmu još krupniji zalogaj od svih dosadašnjih, pre konačnih odluka o budućim poslovima i sudbini ove državne kompanije, baš kako je ministar Cvetković predlagao, skupština odobrila, a i novi direktor, za razliku od prethodnog pristao, u ovo preduzeće trebalo da uđe nezavisni konsultant, za čiji izbor već mesecima postoji pripremljena tenderska dokumentacija. Da neko sa strane, ma koliko to koštalo, napravi nezavisnu analizu, utvrditi stvarno stanje, ukaže šta to preduzeće može samo da plati, a šta mora da preuzme država kako bi ga konačno postavila na zdrave noge. Ako je to posle svega moguće.

A što se tiče Koridora 10, ministar Mrkonjić je, uz ocenu da je to najvažniji infrastrukturni projekat, u još jednom u pravu: da bi možda zaista trebalo formirati posebno preduzeće koje će sebaviti  samo realizacijom ovog projekta. Pa bilo ono i 18. javno kod nas. Ne zato da bi se koalicioni partneri borili pod čijim će patronatomono biti, već da bi infrastrukturni poduhvat decenije vodila zdrava firma, bez repova u prošlosti, a ne timovi jedne posrnule. I čiji bi mandat, naravno, bio ograničen – dok se ti putevi konačno ne sagrade.