Напуштени важни објекти у Нишу

Пре неколико месеци писао сам о напуштеним градилиштима нових објеката у Нишу и градњи неодговарајућих нових вишеспратних стамбених објеката који се углављују на места срушених ранијих приватних зграда у широј централној зони Ниша.

Нажалост, списак таквих случајева је подужи, па овом приликом вреди поменути још неколико примера.

У делу комплекса измештеног некадашњег „Ниш експреса”, на бившем Булевару Лењина, поред два огромна нова тржна центра, гради се импозантан стамбено-пословни блок. Само неколико стотина метара од те локације, у Улици Бранка Крсмановића, стоји незавршена огромна осмоспратна зграда, коју је нишки универзитет почео да гради за станове својих кадрова пре скоро две деценије. Изградња је прекинута пре више од десет година, кад је зграда била комплетно грађевински изграђена, а годинама после тога око ње су и даље стајале скеле, а ово здање с огромним бројем станова и данас стоји недовршено.

Један од примера напуштених значајних објеката у Нишу је и Антитуберкулозни санаторијум у Кнез Селу. Изграђен је још 1939. године, у доба значајног нишког градоначелника, касније министра и председника владе Драгише Цветковића.

У то време, а и много после тога, санаторијум је био један од најмодернијих здравствених објеката, а последњих година је запуштен и у све лошијем стању.

У Нишу је изграђено, или се гради, више нових индустријских комплекса. Нажалост, неки од некадашњих индустријских гиганата престали су да постоје. Индустријски капацитети огромне Електронске индустрије распарчани су приватизацијом и продати разним фирмама. Испред комплекса ЕИ простире се јадно празан паркинг простор, подсећајући да је у тој индустрији некад радило више од 20.000 радника.

Још трагичнија судбина задесила је огромну нишку Машинску индустрију. Њена изградња започета је још 1884. године да би наставила да се развија изградњом нишког железничког чвора. Осамдесетих година прошлог века, само у комплексу поред нишке железничке станице, било је у функцији више од 150.000 квадратних метара индустријских капацитета, у којима је радило више од 10.000 радника. У институту МИН-а радило је више од 1.000 инжењера, а железнички вагони, локомотиве и друга процесна опрема извожени су широм света. А данас скоро сви објекти у том индустријском комплексу зврје празни и све више пропадају иако је Ниш и данас један од најзначајнијих железничких чворова на Балкану.

Треба се надати да ће неки нови млади људи у градској управи Ниша покушати да оживе и поново ставе у функцију такве напуштене капацитете.

Мр Михаилo Медведев,
архитекта, Ниш