Ниш и будућност

Између наде и стрепње, између очекивања да ће бити боље и сурове реалности – овако се у најкраћем може описати живот у Нишу и живот Нишлија на почетку јесени 2008.године. Некада је град на Нишави био један од развијенијих у сваком погледу на овим просторима – и бившим југословенским, и српским: с гигантима у привреди, високоразвијеним банкарско-финансијским системом, са изузетним акцијама и манифестацијама у култури, развијеним универзитетом и образовањем, спортом...

Данас, међутим, Ниш представља све друго осим развијеног центра и „замајца” развоја јужне Србије. Криза је учинила своје, последице се виде и осећају на сваком кораку. Сабласно делују некадашњи привредни гиганти који су била дика и понос, не само нишке, већ и привреде целе Србије, они што су запошљавали и по неколико десетина хиљада радника. Осталa су само „велика имена” из прошлости. Понеки, али чињеница је мањи и симболични, део великих система и данас функционише, али премало је то за подручје које је важило за изузетно јаку привредну регију.Велики део је променио власништво, неки су изменили и делатност, а многи више и не постоје...

Имао је Ниш, и то се мора рећи, нешто што је било јединствено на овим балканским просторима – међу првима у овом делу Европе фабрику телевизора и прву фабрику за производњу колор-катодних цеви, као и фабрику радио-акустике (производио је чак и делове за најпознатије светско име у области израде појачала, за амерички „Маршал”), фабрику професионалне електронике у којој су стручњаци конструисали први српски струјомер... Имао је Ниш и јединствену фабрику рендген апарата, чији су производи у копродукцији са „Сименсом” и дан-данас непревазиђени, тражени и признати свуда у свету.

У нишким привредним колективима постојао је прави „труст мозгова” – у њима је стварало више од пет хиљада врхунских стручњака – доктора наука и магистара, професора универзитета, инжењера електронике, електротехнике и машинства, стручњака економске, правне и организационих наука, иноватора и конструктора, али и на хиљаде спретних и вештих руку мајстора... Никада се неће заборавити да су и Јапанци пре тридесет и више година долазили да уче у Нишу!?!

Како Ниш вратити на старе позиције и како исправити бројне грешке из прошлости? На који начин са 70.места међу општинама у Србији опет стићи међу (нај)развијеније?

Пре неколико дана одржан је у Нишу велики скуп под називом „Нишки инвестициони форум”. Окупили се евентуални инвеститори, дошли потпредседници актуелне српске владе, одржани билатерални разговори са представницима града... Закључак је јединствен: Нишу се мора и треба помоћи. И зарад заостале привреде и других области живота, и због пада стандарда грађана, али и због тога што мора да буде прави и развијени центар, онај у овом тексту већ поменути „замајац” целог дела јужне Србије.

Отуда и велика нада у Нишу и на југу Србије, a са њом и очекивања да ће бити боље. Али има и стрепње да се поново неће искористити права прилика за излазак из кризе, да потенцијали и могућности остану неискоришћени.