Niš i budućnost

Između nade i strepnje, između očekivanja da će biti bolje i surove realnosti – ovako se u najkraćem može opisati život u Nišu i život Nišlija na početku jeseni 2008.godine. Nekada je grad na Nišavi bio jedan od razvijenijih u svakom pogledu na ovim prostorima – i bivšim jugoslovenskim, i srpskim: s gigantima u privredi, visokorazvijenim bankarsko-finansijskim sistemom, sa izuzetnim akcijama i manifestacijama u kulturi, razvijenim univerzitetom i obrazovanjem, sportom...

Danas, međutim, Niš predstavlja sve drugo osim razvijenog centra i „zamajca” razvoja južne Srbije. Kriza je učinila svoje, posledice se vide i osećaju na svakom koraku. Sablasno deluju nekadašnji privredni giganti koji su bila dika i ponos, ne samo niške, već i privrede cele Srbije, oni što su zapošljavali i po nekoliko desetina hiljada radnika. Ostala su samo „velika imena” iz prošlosti. Poneki, ali činjenica je manji i simbolični, deo velikih sistema i danas funkcioniše, ali premalo je to za područje koje je važilo za izuzetno jaku privrednu regiju.Veliki deo je promenio vlasništvo, neki su izmenili i delatnost, a mnogi više i ne postoje...

Imao je Niš, i to se mora reći, nešto što je bilo jedinstveno na ovim balkanskim prostorima – među prvima u ovom delu Evrope fabriku televizora i prvu fabriku za proizvodnju kolor-katodnih cevi, kao i fabriku radio-akustike (proizvodio je čak i delove za najpoznatije svetsko ime u oblasti izrade pojačala, za američki „Maršal”), fabriku profesionalne elektronike u kojoj su stručnjaci konstruisali prvi srpski strujomer... Imao je Niš i jedinstvenu fabriku rendgen aparata, čiji su proizvodi u koprodukciji sa „Simensom” i dan-danas neprevaziđeni, traženi i priznati svuda u svetu.

U niškim privrednim kolektivima postojao je pravi „trust mozgova” – u njima je stvaralo više od pet hiljada vrhunskih stručnjaka – doktora nauka i magistara, profesora univerziteta, inženjera elektronike, elektrotehnike i mašinstva, stručnjaka ekonomske, pravne i organizacionih nauka, inovatora i konstruktora, ali i na hiljade spretnih i veštih ruku majstora... Nikada se neće zaboraviti da su i Japanci pre trideset i više godina dolazili da uče u Nišu!?!

Kako Niš vratiti na stare pozicije i kako ispraviti brojne greške iz prošlosti? Na koji način sa 70.mesta među opštinama u Srbiji opet stići među (naj)razvijenije?

Pre nekoliko dana održan je u Nišu veliki skup pod nazivom „Niški investicioni forum”. Okupili se eventualni investitori, došli potpredsednici aktuelne srpske vlade, održani bilateralni razgovori sa predstavnicima grada... Zaključak je jedinstven: Nišu se mora i treba pomoći. I zarad zaostale privrede i drugih oblasti života, i zbog pada standarda građana, ali i zbog toga što mora da bude pravi i razvijeni centar, onaj u ovom tekstu već pomenuti „zamajac” celog dela južne Srbije.

Otuda i velika nada u Nišu i na jugu Srbije, a sa njom i očekivanja da će biti bolje. Ali ima i strepnje da se ponovo neće iskoristiti prava prilika za izlazak iz krize, da potencijali i mogućnosti ostanu neiskorišćeni.