„Нобел” за медицину европским вирусолозима

Према извештајима агенција
Стокхолм – Дoделом награде за медицину јуче је у Стокхолму званично почела Нобелова седмица, јер ће се до петка сваког дана проглашавати добитници најпрестижније светске награде у укупно пет области.

Немачки научник Харалд цур Хаузен и француски вирусолози Франсоаз Баре-Синуси и Лик Монтањиједобитници су Нобелове награде за медицину за откриће два вируса који узрокују две тешке болести код људи.

Половину новчане наградеод десет милиона шведских круна (мало више од милион евра) добио јеХаралд цур Хаузен као признање за истраживање хуманог папилома вируса, узрочника рака грлића материце, друге по учесталости врсте канцера међу женама.

Другу половину су равноправно поделили Баре-Синусијева и Монтањије за откриће ХИВ-а, који је узрочник сиде, саопштио је шведски Каролински институт, а преносе агенције.

У образложењу одлуке наводи се да је Хаузен (72) од седамдесетих година прошлог века, „супротно тадашњим догмама”, схватио и истражио улогу хуманог папилома вируса (ХПВ) у настанку рака грлића материце, што је довело и до развоја профилактичке вакцине против инфекције ХПВ-ом.

Монтањије (1978) и Баре-Синусијева (61) изоловали су почетком осамдесетих година прошлог века на париском институту Пастер вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ), узрочника сиде. У образложењу награде пише да је њихово откриће било један од предуслова за садашње разумевање биологије сиде и за антиретровирални третман те болести.

Ова награда је посебно важна за Монтањијеа, с обзиром на чињеницу да је годинама био у сукобу са америчким научником Робертом Галом око тога ко је први открио фатални вирус.

Прошле године су Нобелову награду за медицину поделила два Американца и један Британац за достигнућа у проучавању матичних ћелија код мишева, помоћу којих је установљен утицај одређених генетских мутација на развој органа.

Нобелова награда, названа по њеном оснивачу, шведском научнику и изумитељу динамита Алфреду Нобелу, од 1901. сваке године се додељује за истакнути допринос у области физике, хемије, медицине, књижевности и за допринос миру у свету. Награда се састоји од дипломе и новчане награде, а лауреатима се званично додељује на свечаним церемонијама у Стокхолму и Ослу 10. децембра,

на дан када је Нобел умро у Сан Рему.

Нобелова награда за економију установљена је тек 1968. године и њу исплаћује шведска централна банка.

Овогодишња лауреаткиња Франсоаз Баре-Синуси једна је од малобројних жена које су добиле ово признање. Оне чине мање од пет одсто добитника у свим категоријама.

Нобела за физику добиле су само две жене: Францускиња Марија Кири 1903. године и Американка Марија Геперт Мајер 60 година касније. На листи Нобелових награда за мир налази се 12 жена, а на листи за књижевност 11, од којих је последња британска списатељица Дорис Лесинг.

Амерички економиста Леонид Харвиц постао је прошле године најстарији лауреат примивши награду у 90. години, а Британац Лоренс Брад имао је само 25 година када је 1925. добио Нобела за физику коју је делио са својим оцем.

Данас ће Краљевска академија наука објавити име добитника награде за физику.

У среду ће бити познато коме ће припасти признање за хемију, а дан касније, у четвртак, 9.октобра знаће се добитник Нобелове награде за књижевност.

Име добитника Нобелове награде за мир биће објављено 10. октобра у Ослу.

Лауреат награде за економијубиће познат 13. октобра.