Истина о рату

Као дугогодишњем читаоцу, из јутра у јутро, дан ми почиње с „Политиком”, био студентски, професорски, а сада и пензионерски, на Дунаву, у Новом Саду. Господо, уредници, поздрављам вас сада уз своју велику радост због историјске победе, мишљу и гласом писане речи, 21. октобра, када се истина огласила, сведоком рата, на суду правде, први пут, јавно савременицима, као са острва слободе, у „Политици”, из рубрике – слободе мишљења грађана – Међу нама, под насловом „Треба се држати чињеница”, уваженог борца за истину о српском грађанском рату, у трагичној оружаној деоби Срба: Срба против Срба, на уништењу српског народа. Својим се мишљењем и професијом огласио, господин, мој уважени колега из пензије Предислав Даничић. Ево нам, Срби, за српски народ заратио је још један Даничић, достојан борцу за српски језик и правопис, у реформи српскога језика са Вуком Караџићем, Ђури Даничићу.

Господин професор Предислав Даничић, проговореном правдом, казао је непорециву истину наше историје, рата комунистичког, грађанског српског рата, истину о улози у томе рату, међу Србима, Јосипа Броза Тита (Валтера). И да је циљ те борбе, у Другом светском рату, био рушење Краљевине Југославије, са својим савезницима на рушењу. Крајњи циљ Тита и титоиста било је освајање власти у Југославији. Диктатуром, марионетским планом и програмом, система Голог отока. Народ наш, у рату и после рата, својим положајем и слободама, био је, и до данас, сведок истини своје историје рата и мира. Двадесет први октобар ове, 2023. године, у рубрици Међу нама био је историјски празник народа, вас уредника и читалаца, мислећих и слободарске „Политике”. За тај дан, датум слободе, којим сте нашим читаоцима отворили нови видиковац истине, без које нема слободе, што је историјски задатак „Политике”, хвала вам, једнако као и професору, господину Даничићу, борцу за истину живота, који је показао ко је и какав треба да је професор, у служби свог народа, изнад свих политика. Јер космосу су такви људи потребни. Размислите на коју ћете страну стати.

Крсто Н. Бајовић,
професор књижевности и српског језика у пензији, Нови Сад