Грам витамина, грам пестицида

У Србији се, према постојећем закону, кад су пестициди у питању анализира само употреба органо-хлорних пестицида, који се више од 30 година уопште не употребљавају у производњи, тако да ми у ствари нисмо сигурни шта уносимо у организам када конзумирамо намирнице које смо пазарили на пијаци. То се односи на јабуке, парадајз, пшеницу, кукуруз, јечам, прска се земља да би воће и поврће боље успевало, па чак и цвеће, изјавила је за наш лист др Десанка Божидаревић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Примера ради, како је истакла она, у Словенији се анализира 218 врста пестицида, у већини европских земаља и више, а код нас за њих не постоје закони. Тако испада да је по нашим прописима храна исправна, али према прописима Хрватске или Словеније – није.

„Закони који се односе на ову област застарели су и морају се одмах мењати”, каже наша саговорница, илуструјући то податком да ову област регулишу Правилник о количинама пестицида, тешких метала, металоида и других супстанцикоје се могу налазити у намирницама, као и Правилник о максималним количинама штетних материја и састојака у сточној храни, који су донети још пре 18 година.

–Последице употребе пестицида, штете нанете природној средини и опасности за становништво од пестицида у храни–изгледа је једна од највише скриваних тајни, не само код нас, него и у развијеним земљама – упозорава Божидаревић.

Да разлога за узбуну има говори и прошлогодишње истраживање др Сање Лазић,такође професора Пољопривредног факултета у Новом Саду. Она је у 297 тржишна узорка воћа у Србији пронашла 75 врста остатака пестицида. У 51 одсто анализираног воћа остаци пестицида су били испод границе детекције, а 32 одсто је садржавало остатке пестицида у максимално дозвољеним количинама.

– То значи да је 83 одсто узорака воћа било исправно, док је 17 одсто садржавало остатке пестицида изнад максимално дозвољених количина. Ово неисправно воће представља опасност за потрошача, тим пре што је већина тих пестицида отровна и/ или генотоксична, односно могу да изазову поремећај репродуктивних органа, а опасни су и јер нарушавају функције ендокриних жлезда – објашњава професорка Лазић.

Да би се све ово спречило, Десанка Божидаревић предлаже да се постојећи правилници иновирају и њима обухвате пестициди који имају дозволу за примену у нашој земљи (у пољопривреди, шумарству, сточарству и комуналној хигијени), а да се постојеће максимално дозвољене количине пестицида усагласе са одговарајућим нормама у Европској унији.

Један од проблема приликом контроле пестицида је, како је нагласила Божидаревић, што постојеће овлашћене установе, и поред оспособљених кадрова и поседовања опреме, не раде комплетне анализе, пошто су скопчане с високим трошковима па се најчешће такве анализе и не захтевају. Финансирање пројеката мониторинга знатно би допринело процени квалитета хране и смањењумогућих опасности за људско здравље, сматра ова професорка.

Према подацима Светске здравствене организације, око двадесет хиљада људи на свету годишње умре од последица излагања пестицидима, иако је по неким проценама број оболелих и умрлих у земљама у развоју много већи.

И у Европској унији је актуелан проблем прекомерне употребе пестицида. У припреми су нова правила која би требало да натерају пољопривреднике и произвођаче хемикалија да проблематична средства за заштиту биљака замене сигурнијим, односно да се не дају дозволе за коришћење за пестициде који су већ забрањени у ЕУ. Европска комисијасматра да ће нова правила утицати на тражење алтернативних метода за заштиту биљака, јер постојећа загађују воду, ваздух и тле и могу да изазову дугорочне здравствене проблеме код људи, животиња и биљака.