За укидање допунског рада лекара

Неће бити нормалног живота у Србији уколико се, после вишедеценијског лутања, бројних странпутица, брижно негованог незнања и суноврата правих вредности, не вратимо на почетак приче о разумном, одговорном, развојном, хуманистичком, на науци утемељеном друштву. Почетак свих почетака јесте да предложимо, образложимо и усвојимо обавезујућу истину шта је у темељу сваког здраворазумског друштва. Непретенциозно, без задршке, кандидујем (само) природни прираштај, јавно здравље и образовање. Све остало је надградња, мањег или већег значаја и различитих степена приоритета. Уколико се оствари друштвени консензус о „темељу”, и на неки начин то озакони у Народној скупштини републике Србије, онда креативни ресурси појединаца и институција ступају на сцену. Текуће хорско ћутање елите, лењо бунтовништво, салонско брбљање, духоклонуће, кукавичлук и употреба „дебеле” заветрине на помоћном колосеку прометне железничке станице требало би да буду само музејска поставка једног несрећног времена. Такође, предуслов за промене јесте да се свеприсутна вишедеценијска политичка бижутерија која промовише културу конзумације уместо хуманистичку културу, замени људима са ауторитетом знања и морала, и који политичку активност прихватају као „бригу о јавном добру” (Јован Скерлић).

У сагласју са овим ставовима, користећи применљиво знање и вишедеценијско искуство, написали смо и разаслали Предлог нове здравствене политике Републике Србије са скоро 170 могућих решења. Можда преамбициозно и претенциозно, али све је боље од тиховања или меркантилног ћутања, који се нажалост у нашој средини доживљавају као мудрост. Наравно, „завера ћутања” здравствених институција је била очекивана (предвидљива) реакција, као и провладиних медија. Међутим, ова чињеница доводи у питање искреност актуелне власти када говори о пожељности нових идеја, али и о одсуству предлога из редова ван владајућег естаблишмента.

Наша нова здравствена политика подразумева бројне и радикалне промене здравственог система Србије, али и јасно дефинисане приоритете и прецизан редослед корака неопходних промена у наредне три године. Суштина предложених промена јесте да здравствени систем Србије треба тако организовати и финансирати да сваком грађанину ове земље здравствена заштита буде доступна у свако време и на сваком месту. И друго, да та здравствена заштита буде квалитетна, ефикасна и максимално безбедна за све осигуранике.

Укратко, на почетку књиге изнели смо (недовршени) списак 18 главних, најтежих, најзначајнијих појединачних проблема и чак групе (вишезначних, вишеслојних) проблема у здравственом систему Србије. После тога, у значајном обиму, изнели смо конкретне предлоге (решења, идеје, размишљања) за суштинске промене у четири виталне области здравствене заштите: финансирање здравственог система и потрошње, организације здравственог система, руковођење (управљање) здравственим системом и на крају кадровске политике, односно људских ресурса – од уписне политике на факултете до одласка у пензију. Генерално гледано, све промене су усмерене ка доминантној „идеји водиљи” да здравствени радници морају да буду, пре свега, „чувари здравља”, а онда добри, систематични и одговорни практичари, односно клиничари.

Телеграфски износим само неке предлоге:

Указали смо на осам могућих извора и начина за повећање прихода Републичког фонда за здравствено осигурање, као и на двадесет начина (решења) да се за 15 одсто смање текући расходи.

Примарна здравствена заштита је носећи стуб здравственог система са едукованим, мотивисаним и добро организованим здравственим радницима који ће моћи да реше до 85 одсто здравствених задатака и проблема. Предлажемо укључивање приватних здравствених установа и војног здравства у јединствени здравствени систем Србије, у функционалном, доктринарном и економском смислу. Дали смо предлог нове организације ургентне медицине у Србији, предлажемо Закон о лекарима. Уводимо нову здравствену установу у здравствени систем Србије – Бањско климатско лечилиште. Дате су конкретне мере за унапређење стоматолошке здравствене заштите деце и одраслих, сагледана су конкретна решења за палијативно збрињавање деце и одраслих, укида се допунски рад лекара, образложено је ново вредновање рада и резултата рада здравствених радника, које би зависило од бројних фактора (нпр. основна плата лекара специјалисте од 290.000 до 350.000 динара), враћамо избор директора у здравствене установе са прецизном процедуром и стручним одредницама приликом избора, истичемо значај управног и надзорног одбора и њихове одговорности, реафирмишемо и проширујемо улоге стручних колегијума и колегијума главних медицинских сестара, предлажемо бројне превентивне мере за спречавање корупције у здравственом систему итд.

Предлажемо да кадровска политика буде планска, дугорочна, промишљена, свеобухватна, етички утемељена и развојна. Људски ресурси морају бити сагледани на републичком, регионалном и општинском нивоу.

Кренули смо од уписне политике, променили смо садржај лекарског стажа, променили смо садржај и начин полагања стручног испита, политику запошљавања вратили смо у здравствене установе, сагледали смо значај специјализација и ужих специјализација, размотрили могућност и оправданост секундарног одабира кадрова, значај и неопходне промене у континуираној медицинској едукацији, питање волонтирања лекара па све до, у последње време, брзопотезних преквалификација за медицинске сестре, значаја усавршавања виших медицинских сестара и њиховог тренутно нерегулисаног статуса.

Признајем, ми немамо тапију на истину и свезнајуће домете, нисмо мудраци и свезналице, нити експерти из области социјалне медицине. Наши предлози треба да буду само конкретан повод за једну стручнију и свеобухватнију расправу о здравственом систему Србије. Посебно истичем да у предлогу нема субверзивних тема, нити политичких провокација, нити апокрифних (подметнутих) ставова.

Председник Одбора за здравље „Србија центар” (СРЦЕ)

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa