Za ukidanje dopunskog rada lekara

Neće biti normalnog života u Srbiji ukoliko se, posle višedecenijskog lutanja, brojnih stranputica, brižno negovanog neznanja i sunovrata pravih vrednosti, ne vratimo na početak priče o razumnom, odgovornom, razvojnom, humanističkom, na nauci utemeljenom društvu. Početak svih početaka jeste da predložimo, obrazložimo i usvojimo obavezujuću istinu šta je u temelju svakog zdravorazumskog društva. Nepretenciozno, bez zadrške, kandidujem (samo) prirodni priraštaj, javno zdravlje i obrazovanje. Sve ostalo je nadgradnja, manjeg ili većeg značaja i različitih stepena prioriteta. Ukoliko se ostvari društveni konsenzus o „temelju”, i na neki način to ozakoni u Narodnoj skupštini republike Srbije, onda kreativni resursi pojedinaca i institucija stupaju na scenu. Tekuće horsko ćutanje elite, lenjo buntovništvo, salonsko brbljanje, duhoklonuće, kukavičluk i upotreba „debele” zavetrine na pomoćnom koloseku prometne železničke stanice trebalo bi da budu samo muzejska postavka jednog nesrećnog vremena. Takođe, preduslov za promene jeste da se sveprisutna višedecenijska politička bižuterija koja promoviše kulturu konzumacije umesto humanističku kulturu, zameni ljudima sa autoritetom znanja i morala, i koji političku aktivnost prihvataju kao „brigu o javnom dobru” (Jovan Skerlić).

U saglasju sa ovim stavovima, koristeći primenljivo znanje i višedecenijsko iskustvo, napisali smo i razaslali Predlog nove zdravstvene politike Republike Srbije sa skoro 170 mogućih rešenja. Možda preambiciozno i pretenciozno, ali sve je bolje od tihovanja ili merkantilnog ćutanja, koji se nažalost u našoj sredini doživljavaju kao mudrost. Naravno, „zavera ćutanja” zdravstvenih institucija je bila očekivana (predvidljiva) reakcija, kao i provladinih medija. Međutim, ova činjenica dovodi u pitanje iskrenost aktuelne vlasti kada govori o poželjnosti novih ideja, ali i o odsustvu predloga iz redova van vladajućeg establišmenta.

Naša nova zdravstvena politika podrazumeva brojne i radikalne promene zdravstvenog sistema Srbije, ali i jasno definisane prioritete i precizan redosled koraka neophodnih promena u naredne tri godine. Suština predloženih promena jeste da zdravstveni sistem Srbije treba tako organizovati i finansirati da svakom građaninu ove zemlje zdravstvena zaštita bude dostupna u svako vreme i na svakom mestu. I drugo, da ta zdravstvena zaštita bude kvalitetna, efikasna i maksimalno bezbedna za sve osiguranike.

Ukratko, na početku knjige izneli smo (nedovršeni) spisak 18 glavnih, najtežih, najznačajnijih pojedinačnih problema i čak grupe (višeznačnih, višeslojnih) problema u zdravstvenom sistemu Srbije. Posle toga, u značajnom obimu, izneli smo konkretne predloge (rešenja, ideje, razmišljanja) za suštinske promene u četiri vitalne oblasti zdravstvene zaštite: finansiranje zdravstvenog sistema i potrošnje, organizacije zdravstvenog sistema, rukovođenje (upravljanje) zdravstvenim sistemom i na kraju kadrovske politike, odnosno ljudskih resursa – od upisne politike na fakultete do odlaska u penziju. Generalno gledano, sve promene su usmerene ka dominantnoj „ideji vodilji” da zdravstveni radnici moraju da budu, pre svega, „čuvari zdravlja”, a onda dobri, sistematični i odgovorni praktičari, odnosno kliničari.

Telegrafski iznosim samo neke predloge:

Ukazali smo na osam mogućih izvora i načina za povećanje prihoda Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i na dvadeset načina (rešenja) da se za 15 odsto smanje tekući rashodi.

Primarna zdravstvena zaštita je noseći stub zdravstvenog sistema sa edukovanim, motivisanim i dobro organizovanim zdravstvenim radnicima koji će moći da reše do 85 odsto zdravstvenih zadataka i problema. Predlažemo uključivanje privatnih zdravstvenih ustanova i vojnog zdravstva u jedinstveni zdravstveni sistem Srbije, u funkcionalnom, doktrinarnom i ekonomskom smislu. Dali smo predlog nove organizacije urgentne medicine u Srbiji, predlažemo Zakon o lekarima. Uvodimo novu zdravstvenu ustanovu u zdravstveni sistem Srbije – Banjsko klimatsko lečilište. Date su konkretne mere za unapređenje stomatološke zdravstvene zaštite dece i odraslih, sagledana su konkretna rešenja za palijativno zbrinjavanje dece i odraslih, ukida se dopunski rad lekara, obrazloženo je novo vrednovanje rada i rezultata rada zdravstvenih radnika, koje bi zavisilo od brojnih faktora (npr. osnovna plata lekara specijaliste od 290.000 do 350.000 dinara), vraćamo izbor direktora u zdravstvene ustanove sa preciznom procedurom i stručnim odrednicama prilikom izbora, ističemo značaj upravnog i nadzornog odbora i njihove odgovornosti, reafirmišemo i proširujemo uloge stručnih kolegijuma i kolegijuma glavnih medicinskih sestara, predlažemo brojne preventivne mere za sprečavanje korupcije u zdravstvenom sistemu itd.

Predlažemo da kadrovska politika bude planska, dugoročna, promišljena, sveobuhvatna, etički utemeljena i razvojna. Ljudski resursi moraju biti sagledani na republičkom, regionalnom i opštinskom nivou.

Krenuli smo od upisne politike, promenili smo sadržaj lekarskog staža, promenili smo sadržaj i način polaganja stručnog ispita, politiku zapošljavanja vratili smo u zdravstvene ustanove, sagledali smo značaj specijalizacija i užih specijalizacija, razmotrili mogućnost i opravdanost sekundarnog odabira kadrova, značaj i neophodne promene u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji, pitanje volontiranja lekara pa sve do, u poslednje vreme, brzopoteznih prekvalifikacija za medicinske sestre, značaja usavršavanja viših medicinskih sestara i njihovog trenutno neregulisanog statusa.

Priznajem, mi nemamo tapiju na istinu i sveznajuće domete, nismo mudraci i sveznalice, niti eksperti iz oblasti socijalne medicine. Naši predlozi treba da budu samo konkretan povod za jednu stručniju i sveobuhvatniju raspravu o zdravstvenom sistemu Srbije. Posebno ističem da u predlogu nema subverzivnih tema, niti političkih provokacija, niti apokrifnih (podmetnutih) stavova.

Predsednik Odbora za zdravlje „Srbija centar” (SRCE)

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista