Нека се чује и друга страна

У овој јубиларној 80. годишњици величанствене и херојске битке јединица НОВЈ и ПОЈ на Сутјесци сведоци смо поплаве неутемељених и импровизованих текстова произвољне садржине о НОБ и посебно о херојској бици на Сутјесци.

Изложба која је 19. септембра отворена у галеријском простору РТС-а представља, у данашњем времену и данашњем окружењу, и то мора да се призна, редак пример неговања традиције о НОБ-у и отпору окупатору и колаборацији.

Величанственој победи јединица НОВЈ и ПОЈ на Сутјесци одао је признање цео свет.

На велику жалост, приређивач изложбе је подлегао притиску и величанствену епопеју борбе против окупатора и колаборације назвао „Највећа герилска битка у Другом светском рату”. Народноослободилачка војска Југославије није могла да води герилску борбу, јер су њу већ „водиле” разноразне брадате јагњеће бригаде, које 1945. отпослаше у Загреб два писма која почињаху речима „Ваша преузвишености” и „Ваша светости”, него је поражавала фашисте у народноослободилачком рату.

Поштујем напоре новокомпонованих историчара да свакодневно „проналазе” нове „доказе” (али баш никако и валидна историјска документа) за своје тврдње да се на тлу Југославије водила герилска борба 1941–1945, али до данас нисам нигде прочитао да су ти „велики познаваоци историјске прошлости на тлу Југославије” икада споменули шта је непријатељска страна писала о бици на Сутјесци.

Али зато, да подсетим, пет дана по званично окончаним борбеним дејствима, у поверљивом извештају немачкој Врховној команди у Берлину 20. јуна 1943, главнокомандујући немачких трупа у операцији „Шварц”, генерал Литерс пише:

„Ток борбе је показао да су комунистичке снаге под Титовом командом одлично организоване, вешто вођене и да располажу борбеним моралом који изазива чуђење. Непријатељева команда била је изванредно покретна, а у одбрани исто тако активна. Карактеристични су били масовни напади прикупљеним снагама на једном месту, извођени при атмосферским приликама повољним за непријатеља (онемогућен налет авијације), и то тамо где наша артиљерија није могла добро да дејствује.

Комунистима је увек полазило за руком да ... користећи се мраком, маглом и кишом, дођу на одстојање блиске борбе, прса у прса. Притом су се показали као фанатични, крајње упорни, добри борци... Наоружање комуниста било је добро. Располажу зачуђујуће великим бројем аутоматског оружја (пушкомитраљезима, тешким митраљезима, бацачима) и обиљем муниције. Сви се извештаји слажу у томе, а наши губици то доказују, да тим оружјем умеју да рукују.

Прворазредном обавештајном службом (помоћу становништва), умешним коришћењем земљишта и камуфлажом (такође униформама свих врста), увек им је полазило за руком да нашим трупама поставе клопке.

Несумњиво је да су комунисти веома жилав противник, коме су дорасле само јединице опремљене и наоружане свим што је потребно за вођење борбе у планинама и навикнуте на највећа физичка напрезања у рату.”

Тако је о епопеји Сутјеске говорио генерал Литерс, главнокомандујући немачких и колаборацијских снага у операцији „Шварц”.

А Сартр изрече: „Политичари могу да лажу, историја не сме.”

Милош Лукиновић,
Друштво за истину о НОБ и Југославији