Никада није касно за суд

„Михаљ Кертес после осам година мирно шета Бачком Паланком, кадрира, поставља и смењује у Паланци. Панков има велику фирму, није у питању три и по, већ 35 милиона евра и слободно се шета. А ми смо ту где смо. Пети октобар је, хвала вам”, рекао је Томислав Богуновић на скупштини војвођанског одбора Демократске странке у недељу у Новом Саду.

Прилично дуго се ништа није чуло о Кертесу, Радовану Панкову и Радоману Божовићу, а Богуновић је подсетио на ове бивше високе социјалистичке функционере, изражавајући незадовољство поступањем према бившем председнику покрајинског одбора ДС-а Горану Кнежевићу. Градоначелник Зрењанина ухапшен је прошле недеље са још десет особа (међу којима је и посланик ДС-а у Скупштини Војводине Братислав Томић) због сумње у малверзације са грађевинским земљиштем.

Богуновић, који је председник општине Бач, предложио је страначким колегама да се упитају где су и шта све имају некадашњи функционери СПС-а. Због чега је то урадио? За „Политику” каже да то није учинио у одбрану Кнежевића, али… „Видим да се велика халабука дигла око Горана Кнежевића, који нема ништа од тога што имају ови социјалисти. Ја сам хтео да поставим питање откуд бившим председницима Извршног већа и високим функционерима тадашњег режима оно што сад имају. А Кнежевић треба да одговара ако је крив. Нека истражни органи утврде истину”, каже Богуновић.

С друге стране, како истиче, рекао је оно што је требало да се каже на Скупштини ПО, јер је ухапшен претходни председник ПО. Кнежевић је изабран на то место баш на дан када је умро Милошевић, марта 2006. године. Симболично је да Кнежевића данас хапси полиција на чијем је челу садашњи председник СПС-а Ивица Дачић (иако се он оградио речима да се истрага водила дуже него што је он министар). „Зато сам хтео и да поставим питање Ивици Дачићу да ли ће се и он позабавити својим кадровима, за које зна да су радили то што су радили”, каже Богуновић.

Поред тога, како додаје, ако се већ знало за истрагу која је трајала годину и више дана, високо руководство ДС-а треба да одговори како је могло да се дозволи да Горан Кнежевић буде предложен и изабран за градоначелника Зрењанина, а Братислав Томић да буде кандидат ДС-а за Скупштину Војводине.

И док нови председник ПО ДС-а Душан Елезовић најављује да ће надлежни органи истражити рад војвођанских челника у периоду када је на власти био ДС, али и пре тога, Марко Ђуришић, председник Извршног одбора ове странке, каже да је један од највећих неуспеха 5. октобра то што нису остварена очекивања грађана да ће бити створена држава која ће се обрачунати са криминалом и корупцијом. „Нажалост, многи од тих случајева, за које смо веровали да постоји оправдана сумња, никада нису доживели свој епилог на суду”, истиче Ђуришић наводећи да ни сада није касно да се они процесуирају.

Жељко Ивањи, шеф антикорупцијског тима Г17 плус, подсећа да кривична дела морају бити процесуирана, без обзира на то када су почињена, ако има основа за то (али за лустрацију је касно).

У СПС-у се не плаше могућности да неко озбиљно почне да преиспитује рад њихових бивших функционера. Према речима Бранка Ружића, председника Извршног одбора те странке, „СПС нема разлога да се уопште прибојава било чега”. Како каже, борба против криминала и корупције је њихова оријентација, подсећајући да су то и раније доказали, хапшењем два своја министра раних деведесетих година.

Ако би сада почело испитивање рада представника власти до 2000. године, да ли би то социјалисти сматрали неком врстом реваншизма? Бранко Ружић каже да су „сва испитивања представника власти до 2000. године урађена уз велику и помпезну најаву да су практично сви социјалисти криминалци”.

– Ако постоје елементи за било какво кривично дело које је неко починио, наравно да треба да одговара, али грађани Србије врло добро знају да су у 99 одсто случајева изузетни привредници водили предузећа, која су након 5. октобра девастирана тиме што су уведени кризни штабови и ти људи отерани са тих одговорних функција, а касније су те фирме бесмисленом пљачкашком приватизацијом уништене. Ако за ових осам година за 99 одсто случајева није утврђено да су урадили било шта противправно, било би илузорно да се то сада утврди – сматра Ружић и додаје да сама чињеница да је неко богат не може бити аргумент за било какве атаке, док се не утврди да је богатство стечено на противправан начин.

А то ће, према речима Жељка Ивањија, бити могуће тек након доношења закона о заплени имовине стечене извршењем кривичног дела, који се очекује врло скоро.

Је ли сада касно преиспитивати прошлост и људе из ње? Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, каже да су неке прилике пропуштене „али можда није касно да се то уради, на пример, преко разних пореских закона и захвата”.

Само подсећање на бивше функционере попут Кертеса, Панкова или Божовића, по њеним речима, подсећа нас и на то да прави пресек с Милошевићевим режимом није направљен. „Уопште није постављено питање одговорности за све што се десило оних година, злочини, ратови, пљачке, инфлација… Није само проблем то што неки појединци нису одговарали, него што је то био веома лош темељ да се ради даље”, сматра она.

Према њеним речима, то је један од разлога, на пример, зашто се не дозвољава да се контролише финансирање странака. Или власништво над медијима.

„Јер очигледно да у неким сферама имамо људе који су уз помоћ оног режима успели да се обогате, тако да сада могу да утичу на процесе због којих је готово немогуће правити институције правне, одговорне државе”, оцењује Верица Бараћ.

На поменутом скупу војвођанских демократа Томислав Богуновић се јавио за реч, како каже, пошто нико други није желео да говори о хапшењу Кнежевића. Са говорнице је испраћен аплаузом, да би му касније стигло и мноштво порука од високих функционера странке, бивших министара, покрајинских секретара и других страначких колега, због чега је уверен да 90 одсто људи у странци мисли као он. „То значи да сам у неку руку био у праву, или сам једини имао храбрости да нешто кажем”, истиче Богуновић.

-----------------------------------------------------------

 И Богуновић осуђен због злоупотребе

 Иначе, и сам Богуновић широј јавности је познат по судском случају због две злоупотребе службеног положаја. Он је 2006. године осуђен на јединствену казну од седам месеци затвора, условно на две године, коју је почетком 2007. потврдио и Окружни суд у Новом Саду. Богуновић се жалио на ту пресуду тврдећи да буџет општине Бач није оштећен ни за динар од 26. октобра 2000. када је преузео први мандат, али, како каже, још није добио никакво решење, па је тај случај формално још у поступку.

На питање да ли је његово иступање можда мотивисано и страхом да би он могао бити следећи, Богуновић каже да немају зашто да долазе по њега. „Не штитим никога и прихватам да и ја одговарам ако сам за нешто одговоран, отворен сам за све”.

 -----------------------------------------------------------

 Загубљене кривичне пријаве?

Буџетска инспекција Министарства финансија је 2001. годинепокренула око 40 поступака против стотинак виших и нижих државних функционера због злоупотребе службеног положаја од 1996. до 1999. године. Они су се теретили, према речима тадашњег министра финансија Божидара Ђелића, да су у том периоду, поред осталог, из буџета незаконито потрошили 179.526.242 марке, а ненаменски још 216.328.918 марака из државне касе.

На списку су били, између осталих, бивши потпредседници Владе Србије Милован Бојић и Војислав Шешељ и бивши министри Бранислав Ивковић, Јово Тодоровић, Ивко Ђоновић, Борислав Милачић, Аранђел Маркићевић, Драгољуб Јанковић, Зоран Красић, Драган Тодоровић, Слободан Черовић, Лепосава Милићевић, Жељко Симић. Пријаве су поднете и против потпредседника некадашње савезне владе Николе Шаиновића, бившег директора Фонда за здравствено осигурање Ненада Ђорђевића, бившег начелника ресора јавне безбедности у МУП-у Србије Властимира Ђорђевића, али и против Зорана Анђелковића, Вељка Одаловића, Братиславе Бубе Морине, Милутина Мркоњића.

Крајем 2002. године Ђелић се пожалио да још ништа није било процесуирано, а сада се мало ко тога и сећа.

Жељко Ивањи из Г17 плус каже да би јавност морала да зна да ли су те пријаве одбачене или не.

„Тако је и у случају ’Мобтел’, за који тврдим да је било кривичних дела и поднето је 50 кривичних пријава. Сам сам поднео кривичне пријаве против Богољуба Карића и људи који су радили у ’Мобтелу’ у то време и за три године немам информацију шта је са тим било. Имам информацију да су истражне радње потрајале због вештачења које је компликовано. Јесте компликовано, али три године је превише. Хоћу да сам начисто да ли сам у праву или не. То подразумева и моју одговорност уколико сам тврдио нешто што није тачно”, истиче Ивањи.