Косово је окупирани део Србије

Преговори између Београда и Приштине пролазе кроз тежак период, док Европска унија, чини се безуспешно, трага за решењем овог проблема. Петр Бистрон, шеф Спољнополитичког одбора Алтернативе за Немачку (АфД) у Бундестагу, у разговору за „Политику” приликом недавног боравка у Београду критички је оценио приступ ЕУ дијалогу, изразивши потребу за ревизијом стратегије како би се превазишла пат-позиција у јужној српској покрајини.

Изјавили сте да је Немачка последњих месеци желела да изнуди споразум између Београда и привремених власти у Приштини. Како гледате на даљи ток преговора и притиске ЕУ на Србију?

Ситуација је тешка, видимо велику катастрофу и покушаје да се постигне неки циљ с преговорима. Сав тај притисак ЕУ није био добар. Послали су Мирослава Лајчака, али и даље нема резултата. Курти не жели оснивање Заједнице српских општина, албанска страна блефира да хоће то да уради, а у стварности то не жели. ЕУ не учи на грешкама, и даље удара главом у зид. Сви могу да виде да то није био искрен напор албанско-косовске стране и да преговори не само да су стигли до мртве тачке већ су на прекретници. Штета је што је тзв. Косово сада под протекторатом страних сила и што је нарушен територијални интегритет Србије. Али видим добру шансу да се овај процес може преокренути у корист ваше земље.

С обзиром на то да власти у Приштини нису спровеле обавезе из Бриселског споразума, пре свега ЗСО, да ли ЕУ треба да промени приступ дијалогу?

Услов није испуњен, па зашто би онда Срби наставили с преговорима? Само се суочите са истином, то је окупирани део Србије, а међународно право је прекршено. Постоји резолуција УН и мислим да би Србија требало да инсистира на међународном праву и на поштовању територијалног интегритета. То је управо оно што слушамо више од годину и по дана у контексту Украјине. Ако се територијални интегритет поштује по питању Украјине, зашто се не поштује по питању Србије?

Када све то узмемо у обзир, каква је будућност ЕУ?

ЕУ се развија у другом правцу, супротно ономе што је планирано при оснивању. У почетку је свака држава хтела да се придружи клубу, била је везана погодностима и економским богатством, слободним протоком људи, роба и услуга, што су веома позитивна достигнућа. Међутим, последњих година се претвара у политичку унију. Из Брисела гурају државе да се одрекну суверенитета, а то доводи до тензија и много земаља размишља о напуштању уније. Када сте питали људе у Великој Британији да ли желе да остану или оду, они су гласали за иступање. Нико не пита народ, то је поента. Друга ствар је што Немачка константно плаћа за све. Када би престала, у том тренутку мислим да би пет или више држава хтело да иступи.

Ипак, проценат Британаца који сматрају да је брегзит био грешка достигао је рекорд. Да се сада одржава референдум о повратку у ЕУ, резултат би био неизвестан показују анкете, пре свега због економских благодети.

Можда. Свакако је инфлација у Уједињеном Краљевству већа него раније, али и у Немачкој је такође већа. Разлог за то није брегзит. Имамо инфлацију и у државама ЕУ јер је креирање евра била грешка у старту. Инфлација је имплементирана у самој валути и сада имамо катализаторе који је убрзавају, а то су санкције Русији. Као резултат санкција плаћамо велику цену енергената и то подиже инфлацију.

Критиковали сте стратегију немачке владе према Кини, описавши је као „покушај да се под плаштом стратегије за спољну политику наметну геополитички интереси САД”. Како видите будућност тих односа?

Наше индустрије су узајамно повезане. То је држава из које Немачка највише увози, али постоји опасност да ће то стати, због промене парадигме и глобалне политике. Протеклих 50 година Кину смо посматрали као партнера и пријатеља, а сада постоје ти наративи да је она системски непријатељ. Ово долази од САД, а то само говори о томе да је Кина постала превише моћна. Сви знамо да је дошао крај хегемонији САД. Сада имамо мултиполарни свет и играче као што су Кина, Индија, Русија и друге земље, које су у БРИКС-у и чине противтежу САД.