Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јасна Миковић, прва правница из Васојевића

Јасна Миковић, прва правница из Васојевића
(Pixabay)

Јасна Миковић из села Забрђа код Андријевице, рођена је 1913. године, од оца Вукашина Бакића и мајке Јеле, рођене Зечевић, из села Виницка код Берана. Осмогодишњу школу и вишу реалну гимназију завршила је у Беранама 1933, а Правни факултет у Београду, као студент генерације. По завршетку студија и правосудног испита, постављена је у Среском суду у Беранама на дужност судијског приправника, а 1940. године на исту дужност у Пљевљима, потом у Истоку у Метохији. Ратне године провела је у Бучу код Берана, пошто је била удата за судију Николу Миковића, ратног четничког команданта, убијеног 1945, негде у Словенији, приликом четничке одступнице према савезницима у Аустрији.

По ослобођењу, без обзира на мужевљеву и очухову прошлост, Јасна је 1948. године, због изузетног правничког образовања, постављена на дужност правног саветника у Министарству правде Црне Горе на Цетињу, потом у Министарству трговине.

Од 1952. радила је у Привредном суду у Бијелом Пољу, а од 1954. у Привредном суду у Иванграду (данашњим Беранама). Од јуна 1969. године, Јасна Миковић је била судија у Општинском суду у Беранама, све до пензионисања. Преминула је 1992. године и сахрањена је на гробљу у Доњим Лугама код Берана, поред мајке Јеле, која се по Вукашиновој погибији на Скадру 1913. удала за доњолушког кмета Јована Осмајлића, четничког командира места, и браће по мајци Мила и Владимира, који погибоше 15. септембра 1944. године. Први је стрељан од „братске” партизанске руке код лимског моста, а други у борби са њима на пољу Овсинама код Лушца.

Јасна Миковић била је прва жена из Васојевића с дипломом правног факултета. Тадашњи црногорски лист „Зета” писао је о њој с посебним пијететом, јер је уз знамениту Дивну Вековић, скоро дуже од века, пример успешности жена, претеча савремених Васојевки у сваком погледу.

Милутин Осмајлић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.