Штедња на сигурном

Штедише могу мирно да спавају, уверава гувернер Радован Јелашић. У Народној банци је 40 одсто резерве од укупне штедње „тешке” 5,7 милијарди евра, па банке могу, ако им затреба, да повуку готовину за исплату. Да су улози сигурни и да нема потребе да се подижу, грађанима поручују и банкари. Ниједна банка, како тврде, није ограничила износ за подизање штедних улога.

За сада нема разлога да централна банка интервенише да би се финансијски сектор у Србији заштитио од утицаја кризе у свету, нити да банкама смањује обавезну резерву да би им повећала ликвидност, истакао је Јелашићна скупу посвећеном глобалној финансијској кризи, коју је организовао Економски факултет и београдска „Економист медија група”.

Српске банке, поред високе ликвидности, од које је трећина у готовини, имају највећу адекватност капитала у Европи, од 28 одсто. То је, уз високу обавезну резерву и девизну од 10 милијарди евра, за сада довољно. За безбедност штедних улога, гаранција је и власничка структура, јер су оснивачи 75 одсто банака у Србији из Европске уније.

Слободан Илић,државни секретар у Министарству финансија,рекао је да су, упркос томе што је Агенција за осигурање депозита докапитализована,ограничене могућности да се износ за штедне улоге до 3.000 евра,за који држава гарантује, повећа. Радна група, коју је влада формирала да прати дешавања на светском финансијском тржишту, најавио је, идуће недеље ће разговарати са представницима банака, инвестиционих и пензијских фондова, како би се утврдилокакве су последице на финансијске институције у Србији. Задатак државе је да припреми буџет за идућу годину који ће предвидети мању јавну потрошњу и дефицит, како би се очувала макроекономска стабилност, као и прописе који ће доприносити повећању атрактивности нашег тржишта за инвеститоре. Држава испуњава те своје задатке, али је, како је рекао, застој у Скупштини, која не функционише.

Грађани неће значајније осетити последице кризе на светском финансијском тржишту, али привреда хоће, упозорили су банкари. Она ће имати мање извора за финансирање и то по већој цени.

Драгиња Ђурић, директор Интеза банке и председник Управног одбора Удружења банака Србије, истакла је да на састанку те асоцијације није било речи о ограничењу подизања штедних улога. Банке су ликвидне и могу да сервисирају обавезе.

Предраг Михајловић, потпредседник Комерцијалне банке, лидера у штедњи, истакао је да грађани и даље улажу новац, али да има и оних који га подижу, иако нема разлога за панику. Ниједна банка, упозорио је, па била она највећа на свету, не би могла да издржи исплату свих штедиша одједном.

Банкарски сектор је изузетно ликвидан, поручио је и Зоран Петровић, члан борда Рајфајзен банке, али банке не држе све паре у трезору да би их исплатиле одједном, већ колико је потребно. Он је признао да се осећа притисак штедиша да се улози исплате и апеловао да не подлежу психози коју сеје глобална криза. Камате на нове кредите ће бити веће, а висину ће одредити дешавањима у Европи и САД. Оно што Србија треба да учини јесте да добије бољи рејтинг од ББ минус и тако смањи кредитни ризик, а са њим ће падати и марже

Б. Думић

----------------------------------------

Апел банкара

Представници банака Хипо Алпе-Адрија, Интеза, Рајфајзен, Комерцијалне и Алфа банкепотврдили су да ових дана грађани подижу улоге у значајнијем износу и нагласили да на то највише утиче психолошки фактор.

Банкари су апеловали на људе који у јавности коментаришу утицај светске финансијске кризе на Србију да не стварају панику код грађана и да тренутна дешавања не користе за политичке обрачуне.

-----------------------------------------

Курс се смирује, динар стабилан

Средњи курс евра на међубанкарском девизном тржишту тренутно је између 80,3 и 80,35 динара и, за сада, нема потребе да Народна банка интервенише,јер се значајно смирује, изјавио је гувернер Јелашић, убеђен да ће тако бити и даље, а ако затреба НБС је спремна да интервенише.

Динар је јуче додатно ослабио према евру за 86 пара, званични средњи курс евра износио је 80,03 динара, а дан раније 79,17 динара. Домаћа валута је од петка до јуче ослабила према евру за 4,3 одсто.

НБС је прекјуче интервенисала на међубанкарском девизном тржишту продајом десет милиона евра како би предупредила прекомерну дневну осцилацију курса, за разлику од понедељка када је продала 40 милиона евра.

Последњи пут средњи курс евра био је изнад 80 динара крајем јуна.