Отпорност на антибиотике због неодговарајуће употребе

Упркос томе што се процењује да отпорност на антимикробне лекове може да изазове 10 милиона смрти годишње широм света, нерационална употреба антибиотика још увек је горући друштвени проблем. Према подацима анкете Градског завода за јавно здравље у Београду о употреби антибиотика, око 65 одсто испитаника користило је антибиотску терапију током претходних 12 месеци, а 20 одсто је антибиотике узимало самостално и без савета лекара. Резултати истраживања су показали да 18 одсто не примењује антибиотску терапију како је прописао лекар и престаје са лечењем чим осети побољшање. Скоро две трећине (63 одсто) учесника у анкети има у својој кућној апотеци антибиотик у резерви.

Проф. др Горан Стевановић, руководилац Клинике за инфективне и тропске болести „Проф др Коста Тодоровић” Универзитетског клиничког центра Србије, упозорио је да ако се настави пораст антимикробне резистенције, чак и умерено тешке инфекције би могле постати озбиљне по живот, а озбиљне инфекције би могле постати готово немогуће за лечење.

– Озбиљне бактеријске и гљивичне инфекције често се превиђају или се недовољно брзо дијагностикују. Ефикасно збрињавање ових инфекција зависи од раног препознавања и егзактне дијагнозе, али брза идентификација патогена и даље представља изазов и поред значајног унапређења микробиолошке дијагностике – каже др Стевановић додајући да коришћење савремене, пре свега микробиолошке дијагностике може помоћи пацијентима да добију рани и одговарајући третман за инфекције изазване резистентним патогенима, чиме се спасавају животи и смањују трошкови здравствене неге.

Проф. др Ивана Ћирковић, клинички микробиолог са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду, нагласила је да је антимикробна резистенција један од водећих претњи здрављу у читавом свету, а да је неодговарајућа употреба антибиотика главни покретач настанка резистенције.

– Последња истраживања показују да се у чланицама ЕУ осам одсто свих антибиотика за хуману употребу користи без рецепта, док према анкети коју је спровела Светска здравствена организација у ЕУ, суседним земљама европског региона, свака трећа особа узима антибиотике без лекарског рецепта, било да их купује у апотекама, употребљава неискоришћене од претходних терапија или их набавља од пријатеља и чланова породице. Због тога променимо навике, чувајмо антибиотике за наредне генерације – истиче проф. др Ћирковић.

Антимикробна резистенција јавља се када бактерије, вируси, гљиве и паразити више не реагују на антимикробне лекове. Као резултат отпорности на лекове, антибиотици и други антимикробни лекови постају неефикасни, а инфекције је тешко или немогуће лечити, повећавајући ризик од ширења болести, тешке болести и смрти. У Србији је више од 7.000 људи током једне године изгубило живот због инфекција изазваних антимикробном резистенцијом.

Прим. др Снежана Јовановић, микробиолог и руководилац Службе за медицинску микробиологију УКЦС, подсетила је да злоупотреба антибиотика може резултирати појавом отпорности бактерија на терапију антибиотицима и да је пре примене антибиотика увек неопходно потражити савет лекара.

– Антибиотици лече бактеријске инфекције. Инфекције које су узроковане вирусима или гљивама не лече се антибиотицима, јер се тако уништавају добре бактерије, стварају резистенцију и теже их је лечити – каже др Јовановић. Она је посебно указала на значај вакцинације као мере превенције код вируса и напоменула да је то било од изузетног значаја током пандемије ковида 19 јер је вакцинација спасила многе, посебно оне који су имали тешке и хроничне болести.

Светска недеља свесности о антимикробним лековима, која се обележава ове седмице, реализује се под слоганом „На време промените навике. Делујте сада”.