Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ИВАНА ЛАЗИЋ КОЊИК, научни саветник у Институту за српски језик САНУ

Први пут код нас избор за реч године

Језик је изврсна слика и барометар друштвених промена. Годину која ће ускоро бити за нама обележили су, нажалост, трагични догађаји, али и политички, што показују и речи пристигле на конкурсцитат
 Први пут код нас избор за реч године
(Фото: инстаграм профил „речгодине”)

Избор речи године у српском језику ове године је покренут први пут. Званично је отворен 20. септембра и трајаће све до 20. децембра, када ће јавност сазнати победнике у све три категорије: реч године, нова реч године и лажиреч године. Предлози који пристижу организаторима редовно се објављују на сајту удружења (https://reci.org.rs/izbor-reci-godine/ii/pregled-liste.html). На истом сајту могу се предложити речи, а 1. децембра ће почети и гласање. Ивана Лазић Коњик, заменик председника Филолошког друштва „Речи”, које је организатор такмичења, за „Политику” каже да пристигли предлози показују да су наши суграђани проницљиви и да умеју оштро и живо да запажају догађаје и појаве у нашој стварности, али да их поред актуелних друштвених збивања веома занимају језик и речи у којима се наша стварност огледа.

Због чега је потребан овакав избор?

збор речи године мотивише људе да размишљају о језичким темама и променама у језику. То је занимљив начин да се прате друштвене и културне промене и учествује у дијалозима о њима. Језик је изврсна слика и барометар таквих промена. А управо је то оно што избори речи године треба да покажу. Нама лингвистима језик је у фокусу, али језик не постоји без својих носилаца, говорника и без стварности коју именује.

Када се родила идеја да се он организује?

Идеја да се организује избор речи године у српском језику потекла је од лингвиста окупљених у Филолошком друштву „Речи”. Идеја није нова – слични избори организују се у многим језицима, па смо сматрали да је добро да се покрене и код нас. Зато смо организовали научни скуп посвећен овој теми на којем су мишљења и искуства разменили домаћи лингвисти и лингвисти држава из окружења, у којима се организују слични избори (Пољске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине). На том скупу предложена је и образложена иницијатива за покретање српског избора речи године. Значај избора за реч године је вишеструк. Његова сврха није стриктно научна. Осим што указују на актуелне тенденције у развоју лексичког система с аспекта лингвистичке анализе, кандидати за речи године и саме речи године својеврсни су показатељи наше реалности и вредности које су значајне за национални идентитет. Оне одражавају специфичности протекле године и кроз везу језика и културе откривају кључне друштвене и културне карактеристике оријентисане на савременост.

На које сте се већ постојеће изборе угледали?

Свакако да смо пратили шта се дешава у другим језицима, посебно у нама блиским језицима и у енглеском као водећем језику данашњице из којег нам пристижу многе речи. Највећу пажњу јавности засигурно привлачи реч године, јер је у њој сажета друштвена актуелност читаве те године. Али су нама подједнако значајне и речи које су нове у језику или које одраније знамо, а сада су добиле нови значај. Зато бирамо и нову реч године. Немачки избор за реч године био нам је подстицајан за установљавање треће категорије коју смо назвали лажиреч године. Лажиреч је реч која прикрива суштину онога што именује, па отуда представља својеврстан начин манипулације језиком. Предлози наших суграђана су показали да нам таквих речи – лажиречи, у јавном и политичком дискурсу не недостаје.

Ко ће одлучити о најбољим предлозима?

Најбоље предлоге – финалисте у све три категорије добићемо онлајн гласањем на сајту Филолошког друштва „Речи”, које ће бити актуелно од 1. до 15. децембра. За реч године, нову реч године и лажиреч године могу да гласају сви који то желе. Финални избор обавиће стручни жири састављен од 12 угледних домаћих лингвиста и филолога из Србије и дијаспоре, који ће међу финалистима гласањем изабрати победнике. Одлуку о победницима објавићемо до 20. децембра на сајту Удружења и на нашим страницама на друштвеним мрежама „Фејсбук” (Реч године) и „Инстаграм” (rec_godine), на којима такође пратимо цео избор.

Зашто мислите да би овакав избор донео више благодети од штете (промоцију негативних вредности, немара према језику и култури)?

Циљ избора речи године је појачано усмеравање пажње на језик и речи којима описујемо и изражавамо наш однос према свету. Поред прикупљања речи, избор прати објављивање кратких текстова о речима на сајту удружења, а планирано је такође снимање одговарајућих видео-записа. На тај начин ће у активности избора бити укључени, не само лингвисти него и глумци, посленици културе и сви заинтересовани грађани Србије, што ће допринети међусобном приближавању, повезивању, размени знања у областима језика и културе и подстицању интересовања шире заједнице за питања језичке културе. Значај реализације овог избора препознало је и Министарство културе Републике Србије, које је подржало његово организовање.

Како вам се чини слика садашњице која настаје када се послажу једна до друге речи пристигле на конкурс?

Годину која ће ускоро бити за нама обележили су, нажалост, трагични догађаји – масовна убиства и природне катастрофе. То показују пристигле речи међу којима се по бројности предлога истичу: насиље, дечак-убица, рат, суперћелијска олуја. Драстичност трагедија које су нас погодиле, поготово у „Рибникару”, не дају се речима изразити, па је један од пристиглих предлога за реч године реч која је скована управо са наведеним смислом: неизречје. Предлози у све три категорије такође показују да не можемо да побегнемо од политике. Ту су: протести, паризер, економски тигар, бриселски преговори, дијалог Београда и Приштине, европски пут. Протеклу годину је обележила снажна инфлација, па се и та реч нашла међу кандидатима за реч године. Али праву револуцију која се може мерити једино са најважнијим људским достигнућима и техничким проналасцима открива – вештачка интелигенција, такође предложена за реч године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.