Косово је проблем Србије

Косово је велики проблем. Не од јуче. Проблем који траје деценијама и који су „решавале” лоше политике.

Једнострано проглашену независност Косова признале су многе земље, већина не. Ту чињеницу су признале , у већини,земље чланице ЕУ и НАТО-а. Косово одавно, од Резолуције Савета безбедности ОУН 1244 је ван сваког, уставног, правног, економског поретка Србије.

Србија је покренула поступак провере правне утемељености одлуке о једностраном проглашењу независности Косова. Црна Гора ју је у томе подржала. Са друге стране, Црна Гора као самостална држава, желећи властиту стабилност, стабилност региона, добре односе са суседима, са Београдом и Приштином, пре свега,када буде доносила одлуку о Косову, биће вођена својим националним интересима и обавезом да другоме не нанесе штету.

Ствар би била јаснија да се Београд последњим изборима до краја изборио да конституише демократску власт која ће схватити да је Косово проблем Србије и да га мора решити на рационалан начин. Нажалост, у новој власти Србије су и рециклиране структуре бившег режима, које су и довеле ситуацију у садашње стање. Милошевић је пре десетак година, као врховни командант, наређивао јуриш за српске интересе на Косову, 600 километара удаљен од фронта, безбедно скривен у бункерима на Топчидеру. Сада ваљда због немоћи да сараднике у новој власти, а до јуче Милошевићеве ученике и следбенике, савладају својим рационалним ставовима, храброшћу ,да се суоче са макар грубом реалношћу од које Србија не може побећи, појединци из демократског дела власти, дипломатски неталентовано и политички забрињавајуће из истог Београда изјављују да је по ко зна који пут Црна Гора забила нож у леђа Србији – ваљда зато што је извесно што ће признати Косово.Поменути министар је, нажалост, доказао да је зелен за посао који ради, а посао никада тежи за Србију и њену будућност.

Црна Гора неће ништа урадити да нашкоди Србији. Али, Црна Гора неће дозволити да због проблема у било којој држави страда она као држава.

У Црној Гори „све се усталасало”. Поново су активирани стари, пропали, прежвакани пројекти о антисрпској власти, дуванској и свеколикој мафији, о криминалу и корупцији, о фактурама које Црна Гора мора платити и лево и десно. На то се надовезују патриотске претње да ће некима бити забрањен долазак у Београд, да ће бити уведене разноразне санкције, да ће Црна Гора бити тужена међународним судовима. Жалосно. Жалосније што се прети цепањем Црне Горе „догађањем народа” рушењем власти са улице.

На политичкој сцени Црне Горе се зна ко је ко. Зна се ко је био и остао за заједницу Србије и Црне Горе, ко је за то да те две државе функционишу као добри суседи са европском, демократском перспективом. Али, појавила се пре две године једна партија, која је успела само за те две године да се толико угрува у политичким преварама, недоследностима, компромитацијама на међународној и домаћој сцени и која није могла а да не покуша да проблем Косова „из црногорског угла” све кроз уста свог лидера, супернеталентованог политичара, искористи за себе и своје јефтине поене. Та партија која од почетка није знала како да се јавно легитимише сарађује са европским конзервативцима, а брани социјална права и лево и десно, и ђе треба и ђе не треба, партија чији су први људи обмањивали и међународну заједницу и црногорску јавност, партија чији је лидер јуначки у парламенту, на почетку текуће године, саопштио да је узео карту за Косовску Митровицу да охрабри Србе, а онда се нагло разболео од изненадног грипа. Косово га није виђело, али га је већ сутрадан дочекало питање у парламенту – који лек користи те је брзо стао на ноге, човек и партија који су гласали за Устав, а раде све против Устава, човек и партија који су побегли са Цетиња, јер су морали да се изјасне о Резолуцији „па и Косову”, човек и партија које су српске странке назвале највећим преварантима, шпекулантима и профитерима на српској несрећи – ових дана покушавају опрати образ своје политичке бежаније и кукавичлука, пунећи београдску штампу бизарним, инфантилним причама о црногорској издаји због онога из прошлог века. Црна Гора то мора да уради „а они не би”, јер је уцењена, јер мора платити криминалцима фактуре, јер... Проблем Косова је озбиљан, ни међународна заједница није сагласна како га треба решити.

Црна Гора и, треба се надати, све снажнија демократска структура у Србији, која не сме посрнути под теретом лоше приче „оних њених, бивших и садашњих”, знаће једна другу да разумеју ако буде демонстриран обострано рационалан однос према проблему Косова. У тој причи, ни у Београду ни у Подгорици нема места сејачима превара, магле и прашине.

члан Председништва Демократске партије социјалиста и шеф посланичког клуба те партије у Скупштини Црне Горе