Kosovo je problem Srbije

Kosovo je veliki problem. Ne od juče. Problem koji traje decenijama i koji su „rešavale” loše politike.

Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova priznale su mnoge zemlje, većina ne. Tu činjenicu su priznale , u većini,zemlje članice EU i NATO-a. Kosovo odavno, od Rezolucije Saveta bezbednosti OUN 1244 je van svakog, ustavnog, pravnog, ekonomskog poretka Srbije.

Srbija je pokrenula postupak provere pravne utemeljenosti odluke o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. Crna Gora ju je u tome podržala. Sa druge strane, Crna Gora kao samostalna država, želeći vlastitu stabilnost, stabilnost regiona, dobre odnose sa susedima, sa Beogradom i Prištinom, pre svega,kada bude donosila odluku o Kosovu, biće vođena svojim nacionalnim interesima i obavezom da drugome ne nanese štetu.

Stvar bi bila jasnija da se Beograd poslednjim izborima do kraja izborio da konstituiše demokratsku vlast koja će shvatiti da je Kosovo problem Srbije i da ga mora rešiti na racionalan način. Nažalost, u novoj vlasti Srbije su i reciklirane strukture bivšeg režima, koje su i dovele situaciju u sadašnje stanje. Milošević je pre desetak godina, kao vrhovni komandant, naređivao juriš za srpske interese na Kosovu, 600 kilometara udaljen od fronta, bezbedno skriven u bunkerima na Topčideru. Sada valjda zbog nemoći da saradnike u novoj vlasti, a do juče Miloševićeve učenike i sledbenike, savladaju svojim racionalnim stavovima, hrabrošću ,da se suoče sa makar grubom realnošću od koje Srbija ne može pobeći, pojedinci iz demokratskog dela vlasti, diplomatski netalentovano i politički zabrinjavajuće iz istog Beograda izjavljuju da je po ko zna koji put Crna Gora zabila nož u leđa Srbiji – valjda zato što je izvesno što će priznati Kosovo.Pomenuti ministar je, nažalost, dokazao da je zelen za posao koji radi, a posao nikada teži za Srbiju i njenu budućnost.

Crna Gora neće ništa uraditi da naškodi Srbiji. Ali, Crna Gora neće dozvoliti da zbog problema u bilo kojoj državi strada ona kao država.

U Crnoj Gori „sve se ustalasalo”. Ponovo su aktivirani stari, propali, prežvakani projekti o antisrpskoj vlasti, duvanskoj i svekolikoj mafiji, o kriminalu i korupciji, o fakturama koje Crna Gora mora platiti i levo i desno. Na to se nadovezuju patriotske pretnje da će nekima biti zabranjen dolazak u Beograd, da će biti uvedene raznorazne sankcije, da će Crna Gora biti tužena međunarodnim sudovima. Žalosno. Žalosnije što se preti cepanjem Crne Gore „događanjem naroda” rušenjem vlasti sa ulice.

Na političkoj sceni Crne Gore se zna ko je ko. Zna se ko je bio i ostao za zajednicu Srbije i Crne Gore, ko je za to da te dve države funkcionišu kao dobri susedi sa evropskom, demokratskom perspektivom. Ali, pojavila se pre dve godine jedna partija, koja je uspela samo za te dve godine da se toliko ugruva u političkim prevarama, nedoslednostima, kompromitacijama na međunarodnoj i domaćoj sceni i koja nije mogla a da ne pokuša da problem Kosova „iz crnogorskog ugla” sve kroz usta svog lidera, supernetalentovanog političara, iskoristi za sebe i svoje jeftine poene. Ta partija koja od početka nije znala kako da se javno legitimiše sarađuje sa evropskim konzervativcima, a brani socijalna prava i levo i desno, i đe treba i đe ne treba, partija čiji su prvi ljudi obmanjivali i međunarodnu zajednicu i crnogorsku javnost, partija čiji je lider junački u parlamentu, na početku tekuće godine, saopštio da je uzeo kartu za Kosovsku Mitrovicu da ohrabri Srbe, a onda se naglo razboleo od iznenadnog gripa. Kosovo ga nije viđelo, ali ga je već sutradan dočekalo pitanje u parlamentu – koji lek koristi te je brzo stao na noge, čovek i partija koji su glasali za Ustav, a rade sve protiv Ustava, čovek i partija koji su pobegli sa Cetinja, jer su morali da se izjasne o Rezoluciji „pa i Kosovu”, čovek i partija koje su srpske stranke nazvale najvećim prevarantima, špekulantima i profiterima na srpskoj nesreći – ovih dana pokušavaju oprati obraz svoje političke bežanije i kukavičluka, puneći beogradsku štampu bizarnim, infantilnim pričama o crnogorskoj izdaji zbog onoga iz prošlog veka. Crna Gora to mora da uradi „a oni ne bi”, jer je ucenjena, jer mora platiti kriminalcima fakture, jer... Problem Kosova je ozbiljan, ni međunarodna zajednica nije saglasna kako ga treba rešiti.

Crna Gora i, treba se nadati, sve snažnija demokratska struktura u Srbiji, koja ne sme posrnuti pod teretom loše priče „onih njenih, bivših i sadašnjih”, znaće jedna drugu da razumeju ako bude demonstriran obostrano racionalan odnos prema problemu Kosova. U toj priči, ni u Beogradu ni u Podgorici nema mesta sejačima prevara, magle i prašine.

član Predsedništva Demokratske partije socijalista i šef poslaničkog kluba te partije u Skupštini Crne Gore