Пацифичке микродржаве гласале против предлога Србије

Укупно шест држава у Генералној скупштини гласало је против предлога резолуције у коме је Србија од Међународног суда правде затражила саветодавно мишљење о законитости једностраног проглашења независности Косова. У пленуму светске организације свака држава има један глас и једнака права без обзира на величину и моћ. 

Поред противљења САД и Албаније, посебну пажњу изазвале су четири микродржаве смештене у Тихом океану – Маршалска Острва, Науру, Палау и Микронезијска Федерација. Не оспоравајући право некој држави да формулише спољну политику и да се одређује у односу на политичке процесе у свету, разлози за противљење ових држава могу се пронаћи у њиховом специфичном развоју и положају који заузимају у међународној заједници – превасходно услед јаких веза са САД. Ево кратких профила ових држава.

Маршалска Острва

Маршалска Острва су 17. априла ове године признала независност Косова и Метохије. Ова република смештена у средишту Тихог океана, северно од екватора, заузима површину од 180 квадратних километара и дом је за 63.000 становника. Острва су углавном делила кроз историју судбину многих пацифичких суседа, потпалих под колонијални утицај европских земаља.

Прво су Шпанци, па затим Британци и Немци крајем 19. века загосподарили овим просторима. Током Другог светског рата САД су преотеле острва од Јапана, да би у периоду 1946–1962. године тамо извеле више од 60 атомских проба. Као политички мандат УН под управом САД, Маршалска Острва су функционисала све до 1986. када је стечена независност. Од тада на снази је специјални споразум који гарантује повлашћене односе са Вашингтоном.

Економија величине 115 милиона долара углавном је заснована на пољопривреди и у знатној мери зависи од финансијске и војне помоћи САД. На позив америчког председника Џорџа Буша, Маршалска Острва су приступила коалицији вољних у борби против глобалног тероризма.

Шеф државе је Литоква Томеинг истовремено је и председник владе.

Науру

Површином од 21 километар квадратни, Науру је најмања острвска држава на свету и налази се у јужном Пацифику. Влада Науруа је одлучила да призна независност Косова 23. априла ове године. Слично Маршалским Острвима, реч је о некадашњој колонији и мандатној територији УН под управом Велике Британије, која је стекла независност 1968. године. Економска и политичка моћ ове државе су незнатне, а по годишњем производу се сврстава на 192. место у свету.

О „снази“ Науруа у међународним односима говори и следеће – ова држава не поседује војску и у потпуности зависи од војне заштите Аустралије. Нарочиту пажњу привлачи потез тамошње дипломатије, где је почетком овог века била обезбеђена економска подршка Кине и Тајвана у замену за успостављање дипломатских односа. Љути због „опортунистичке политике“ Науруапрема Тајвану, из Пекинга су одлучили да 2005. повуку своје дипломате са овог фосфатног острва. 

Председник кога бира 18-члани парламент, уједно и председник владе једине државе која нема главни град, јесте Маркус Стивен.

Палау

Са нешто више од 20.000 становника и 450 квадратних километара, ова република налази се 500 километара југоисточно од Филипина. Као територија под управом УН, Палау је стекао независност 1994. године. Економија се заснива углавном на туризму, рибарству и страној помоћи. Зато је влада дозволила САД изградњу и коришћење војних база у наредних педесет година, у замену за уговор вредан 700 милиона долара. Слично претходницима, Палау је савезник САД у борби против тероризма у свету.

На челу земље је председник и премијер Томи Есанг Ременгесу.

Микронезијска Федерација

Микронезија је стекла независност од УН 1986. године и успоставила специјалне односе са САД. Са површином од 702 квадратна километра, њених 107.000 становника живи на „три четвртине пута“ од Хаваја ка Индонезији. У односу на „пацифичке колеге“, Микронезија се издваја нешто јачом економијом, а федерални буџет зависи од америчке годишње помоћи у износу од 100 милиона долара.

Економска активност се своди на рибарење и пољопривреду, а постоји потенцијал за развој трговине и туризма. Одбрана земље, која је често угрожена ударима тајфуна, у целости је препуштена САД, са којима је на снази војни споразум који истиче 2023. године.

Председник и шеф владе кога бира национални конгрес сваке четири године сада је Емануел Мори.