Прва нишка гимназија обележила 145 година

Ниш – Свечаном академијом Прва нишка гимназија – Гимназија „Стеван Сремац” обележила је 145 година успешног рада. Почела је свој плодотворан образовни процес само десет месеци после ослобођења Ниша од Турака 1878. године указом кнеза Милана Обреновића. Први објекат у којем је радила била је приватна кућа бега Ђаковија у Јеронимовој улици, који је, према попису обављеном одмах по ослобођењу, имао 12.801 становника – 1.915 писмених мушкараца и 73 писмене жене. Како је записано у сачуваним документима, тежња Србије била је да се што пре окрене и ухвати корак са тадашњом модерном Европом, а привредни и културни напредак захтевао је описмењавање. То и није било лако са великим бројем неписмених и неквалификованих радника и шегрта у Нишу и околини, па је покренуто отварање Прве нишке гимназије.

Одмах по оснивању формирана су два одељења са 48 ученика, а већ наредне 1879/1880. школске године, са знатно повећаним бројем ђака и предавача, Прва нишка гимназија почела је да ради по седморазредном програму. Један од пет предавача био је и Стеван Сремац, који је био и први деловођа Прве јавне градске читаонице. Током 1951. године ова образовна установа у његову част понела је и његово име.

Прва нишка гимназије имала је изузетан утицај на развој Ниша и у том периоду огледа се у почетку рада бројних институција – најпре градске читаонице, а потом Сремац и његове колеге Стеван Никшић, Хенрих Лилер и Спира Калник, заједно са глумцем Михајлом Димићем и учитељем из Сићева Милорадом Петровићем 1887. покрећу прво позориште „Синђелић”. У 1894. години професори гимназије покренули су и оснивање Нишке градске библиотеке у кући коју је за те потребе завештао грађанима Ниша епископ нишки Јероним (Јовановић), а веома брзо почиње да се штампа и часописа „Градина”.

Настава једне од најстаријих српских гимназија реализована је у приватним кућама и другим зградама. Грађани Ниша су на својој конференцији 1903. године у хотелу „Европа” одлучили да се гради нова зграда на плацу Митхад-пашине занатске школе у данашњој Улици вожда Карађорђа. Темељ је освештан 1912, а радови су због рата прекинути 1914. године. Иако објекат није потпуно завршен, у недовршену зграду смешта се Московска хируршка војна болница и до 1915. Министарство просвете, док је за време бугарске окупације у згради гимназије била аустријска војна болница. У недовршену зграду ђаци се враћају 1919, али само накратко, јер је у пожару 5. септембра 1920. објекат потпуно изгорео. После две године санирања зграда је обновљена и оспособљена, а школовање у њој настављено од 1922. године.

Међу првим матурантима ове школе били су један од најпознатијих композитора и представник српске класичне музике Станислав Бинички и касније лекар Милан Петровић. Познати песник Бранко Миљковић такође је био ђак ове гимназије – у време његовог школовања у Нишу, 1952. године објављена је и прва песма Миљковића у београдском листу „Записи”. Ђаци су били и његове колеге песници Гордана Тодоровић из Драјинца код Сврљига и Димитрије Миленковић, као и познати сликар Бора Барух.

Међу знаменитим ученицима Прве нишке гимназије били су и Никола Узуновић, у два наврата председник Владе Краљевине Југославије, затим Драгиша Цветковић, градоначелник Ниша и премијер Краљевине Југославије, Светислав Милосављевић, министар саобраћаја Владе Краљевине Југославије, академик Нинослав Радовановић, један од најпознатијих српских кардиохирурга, глумац Љубиша Самарџић, актуелни министар иностраних послова и у једном периоду премијер Србије Ивица Дачић, садашњи председник Градског парламента Бобан Џунић и многи други. Много је доктора науке постало од гимназијалаца из ове школе, као и лекара, инжењера, економиста, новинара, правника, политичара и књижевника.