Курти и НВО сектор бесни на ЕК због Срба

Косовски Албанци су прећутно и фактички сагласни да, без обзира на њихову сопствену политичку и верску припадност или разлике у образовању, само Срби не смеју добити никакву аутономију или слободу у одлучивању. Све приче о наводном поштовању људских и мањинских права тек су сценографија за јавност на Западу, док је у животу на делу огољена сила, а политичка, интелектуална и културна елита чине све да етнички очисте Косово и Метохију од њима непожељних Срба. То су доказале и оштре реакције на нови предлог бриселске дипломатије да од 1. јануара укине визе и за грађане српске националности с пасошем који штампа Београд. Оштро су негодовале све албанске политичке партије на Космету и невладин сектор. Покрајинска влада под вођством Албина Куртија то сматра кршењем суверенитета тзв. Косова и споразума о дијалогу Београда и Приштине. Не маре ни за то што овај предлог Европска комисија сматра шансом за све грађане западног Балкана да немају визе.

Двадесет и једна организација цивилног друштва на Косову писала је ЕК о предлогу да се пасоши Координационе управе МУП-а Србије укључе у визну либерализацију. Они су писмо упутили европској комесарки за унутрашње послове Илви Јохансон и другим званичницима ЕУ. Према наводима „Кохе”, затражили су да се овај предлог повуче, а као разлог наводе да тај предлог долази у тренутку када су српски грађани наводно почели масовно да аплицирају за пасоше тзв. Косова, а све тобоже користећи своја уставом загарантована права.

У писму се објашњава да косовска полиција и други безбедносни органи попут Кфора и Еулекса пружају пуну безбедност свим грађанима, а посебно за српску заједницу на северу Косова – као део заједничке борбе ових институција против, како се тврди, „криминалних структура” присутних на северу Косова, које су, по њима, спречиле ове грађане да се интегришу у косовски друштвени и политички живот. Ове НВО сматрају да ће, уколико предлог ЕК буде одобрен, то озбиљно наштетити сврси и примени споразума на путу нормализације односа између Косова и Србије 2023. године, заснованог, како су они то устврдили, на принципу поштовања међусобног интегритета и суверенитета, прелиминарних споразума за „одлазак с Косова паралелних структура српске државе”, али и кредибилитет ЕУ као непристрасног посредника у овом дијалогу.

И Куртијева влада је саопштила да је забринута због предлога ЕК, затраживши од ЕУ да преиспита овај приједлог. Заменик косовског премијера Бесник Бислими навео је на „Фејсбуку” да о предлогу ЕК за пасоше које издаје Координациони центар Србије није разговарано с владом у Приштини. „Илегалним пасошима које издаје Координациони центар Србије сматра се да су општине на Косову део надлежности Србије, и то је кршење нашег суверенитета. То је неприхватљиво”, написао је Бислими.

На писмо НВО упућено ЕК реаговала је потом група српских организација и медија с Косова, поручивши да је реакција невладиних организација „симптоматична за све већи јаз између заједница”. Уједно, заменик косовског омбудсмана њихов захтев оценио је као подстицање дискриминације. Чак и оснивачица Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић, која је данас чланица Одбора ФХП-а Косово, сматра да је захтев појединих невладиних организација с Косова – „неодмерен и без сензибилитета за решењем које искључује дискриминацију по било ком основу”. Подсетила је да грађани Косова још увек не могу без визе да путују у шенгенску зону и да се то односи и на носиоце српских пасоша које је издала Координациона управа МУП РС, и то како би се водило рачуна о једнакости свих грађана. Сада је, додаје она, Европска комисија предложила безвизно путовање од 1. јануара следеће године, такође за све који живе на Косову, а што би укључило и српске пасоше за грађане на Косову и Метохији.

А државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић каже да је позив упућен ЕУ од стране албанских НВО на Косову да не укључује Србе у визну либерализацију само наставак систематске дискриминације. Старовић је на друштвеној мрежи „Икс” навео да ако неко мисли да је поређење Косова с „насилничким размаженим дериштем” било мало превише, треба да погледа да група од 20 истакнутих косовских (албанских) невладиних организација позива ЕУ да не укључује Србе у визну либерализацију. „Застаните на тренутак и размислите о свакодневном животу Срба на Косову. Системски дискриминисани од стране привремене власти, малтретирани од стране специјалних полицијских насилника, незаштићени правосуђем, а сада на мети чак и тзв. цивилног друштва. Они су најобесправљенија етничка група у савременој Европи. Колико год било згодно игнорисати ово, затварање очију пред патњом других је и нељудско и нехумано”, истакао је Старовић.

Политички аналитичар Срђан Граовац каже да одлука ЕК да обезбеди визну либерализацију за грађане КиМ свакако да није толико обрадовала тамошњу политичку елиту, а нарочито структуре на власти у Приштини, колико је усрећила обичне људе. За „Политику” истиче да док десетине хиљада косметских Албанаца сада лакше могу кренути пут Западне Европе не би ли пронашли решење за своја егзистенцијална питања, премијер привремених приштинских институција Албин Курти и његови сарадници добили су неочекиван шамар из Брисела.

„Непријатно изненађење за властодршце у Приштини крије се у одлуци Европске комисије да се визна либерализација односи и на пасоше Републике Србије које издаје Координациони центар на КиМ. Као по команди бројне албанске невладине организације у јужној српској покрајини осудиле су овакву одлуку Европске комисије и позвале на њено преиспитивање и одбацивање. Разлог су пронашле у томе што се на тај начин задаје ударац процесу интеграције локалног српског становништва у правни оквир самопроглашене и лажне државе Косово. Нема сумње да је та реакција невладиног сектора на КиМ ништа друго до део кординисане акције с владом у Приштини која је такође оштрицу свог притиска усмерила у правцу Брисела не би ли таква одлука била измењена. Курти и његови сарадници рачунали су на то да би након добијања визне либерализације, која би се искључиво односила на документа власти у Приштини, био извршен додатни притисак на српско становништво у покрајини. Тачније, да би Срби остали изоловани са својим пасошима и принуђени да прихвате документа власти у Приштини”, истиче Граовац.

Наглашава да Курти свакако жали за губитком једног значајног адута којим се могао окористити у својој агресивној политици према Србима. Наиме, његова стратегији „сламања Срба” и њиховог стављања под потпуну контролу Приштине, бар у овом случају, ненадано је остала без подршке Брисела. Зато и нема сумње да ће свим снагама наставити да лобира како би се та одлука ЕК преиначила. Уосталом, протести и владиног и не владиног сектора у Приштини против одлуке ЕК потврда су те тезе.

– Међутим, питање је колико ће Куртијева „офанзива на Брисел” имати успеха. Европским званичницима је јасно да он опструише Бриселске преговоре и да избегава формирање ЗСО као основни предуслов за наставак дијалога Београда и Приштине. Можда је оваква одлука ЕК последица жеље да се на Куртија изврши додатни притисак не би ли показао већи степен кооперативности према формирању ЗСО и преговарачком процесу генерално – закључује Срђан Граовац.

„Историја” либерализације дуга више од деценије

Европска комисија је покренула дијалог о либерализацији визног режима с Косовом и Метохијом 19. јануара 2012. У јуну исте године ЕК је Космету представила Мапу пута за либерализацију визног режима, која је идентификовала законодавство и институционалне мере које је Приштина требало да усвоји и примени за напредак ка визној либерализацији. Комисија је усвојила четири извештаја о напретку и представила свој предлог за укидање визног режима за грађане Косова 4. маја 2016. године. Предлог је заснован на образложењу да до усвајања предлога од стране Европског парламента и Савета, Косово би ратификовало споразум о демаркацији границе са Црном Гором и ојачало своја достигнућа у борби против организованог криминала и корупције, односно два коначна стандарда. Међутим, грађани Космета, једини у региону, нису имали могућност да путују без виза у земље шенгенског простора. У извештају за 2018. потврђено је испуњење свих критеријума. На основу овог извештаја, ратификацијом споразума о демаркацији границе са Црном Гором 21. марта 2018. испуњен је један од два преостала критеријума.

Последњи извештај је потврдио да тзв. Косово наставља да испуњава све друге критеријуме постављене у Мапи пута. Приштина је 12. августа 2022. послала ажурирани технички извештај с нагласком на достигнућа у владавини права, борби против корупције у организованом криминалу, репатријацији, азилу и управљању миграцијама. Након позитивне оцене овог ажурирања, Чешко председништво га је ставило на дневни ред Савета у радној групи за визе, откључавајући процес који је био блокиран четири године.