Kurti i NVO sektor besni na EK zbog Srba

Kosovski Albanci su prećutno i faktički saglasni da, bez obzira na njihovu sopstvenu političku i versku pripadnost ili razlike u obrazovanju, samo Srbi ne smeju dobiti nikakvu autonomiju ili slobodu u odlučivanju. Sve priče o navodnom poštovanju ljudskih i manjinskih prava tek su scenografija za javnost na Zapadu, dok je u životu na delu ogoljena sila, a politička, intelektualna i kulturna elita čine sve da etnički očiste Kosovo i Metohiju od njima nepoželjnih Srba. To su dokazale i oštre reakcije na novi predlog briselske diplomatije da od 1. januara ukine vize i za građane srpske nacionalnosti s pasošem koji štampa Beograd. Oštro su negodovale sve albanske političke partije na Kosmetu i nevladin sektor. Pokrajinska vlada pod vođstvom Albina Kurtija to smatra kršenjem suvereniteta tzv. Kosova i sporazuma o dijalogu Beograda i Prištine. Ne mare ni za to što ovaj predlog Evropska komisija smatra šansom za sve građane zapadnog Balkana da nemaju vize.

Dvadeset i jedna organizacija civilnog društva na Kosovu pisala je EK o predlogu da se pasoši Koordinacione uprave MUP-a Srbije uključe u viznu liberalizaciju. Oni su pismo uputili evropskoj komesarki za unutrašnje poslove Ilvi Johanson i drugim zvaničnicima EU. Prema navodima „Kohe”, zatražili su da se ovaj predlog povuče, a kao razlog navode da taj predlog dolazi u trenutku kada su srpski građani navodno počeli masovno da apliciraju za pasoše tzv. Kosova, a sve tobože koristeći svoja ustavom zagarantovana prava.

U pismu se objašnjava da kosovska policija i drugi bezbednosni organi poput Kfora i Euleksa pružaju punu bezbednost svim građanima, a posebno za srpsku zajednicu na severu Kosova – kao deo zajedničke borbe ovih institucija protiv, kako se tvrdi, „kriminalnih struktura” prisutnih na severu Kosova, koje su, po njima, sprečile ove građane da se integrišu u kosovski društveni i politički život. Ove NVO smatraju da će, ukoliko predlog EK bude odobren, to ozbiljno naštetiti svrsi i primeni sporazuma na putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije 2023. godine, zasnovanog, kako su oni to ustvrdili, na principu poštovanja međusobnog integriteta i suvereniteta, preliminarnih sporazuma za „odlazak s Kosova paralelnih struktura srpske države”, ali i kredibilitet EU kao nepristrasnog posrednika u ovom dijalogu.

I Kurtijeva vlada je saopštila da je zabrinuta zbog predloga EK, zatraživši od EU da preispita ovaj prijedlog. Zamenik kosovskog premijera Besnik Bislimi naveo je na „Fejsbuku” da o predlogu EK za pasoše koje izdaje Koordinacioni centar Srbije nije razgovarano s vladom u Prištini. „Ilegalnim pasošima koje izdaje Koordinacioni centar Srbije smatra se da su opštine na Kosovu deo nadležnosti Srbije, i to je kršenje našeg suvereniteta. To je neprihvatljivo”, napisao je Bislimi.

Na pismo NVO upućeno EK reagovala je potom grupa srpskih organizacija i medija s Kosova, poručivši da je reakcija nevladinih organizacija „simptomatična za sve veći jaz između zajednica”. Ujedno, zamenik kosovskog ombudsmana njihov zahtev ocenio je kao podsticanje diskriminacije. Čak i osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koja je danas članica Odbora FHP-a Kosovo, smatra da je zahtev pojedinih nevladinih organizacija s Kosova – „neodmeren i bez senzibiliteta za rešenjem koje isključuje diskriminaciju po bilo kom osnovu”. Podsetila je da građani Kosova još uvek ne mogu bez vize da putuju u šengensku zonu i da se to odnosi i na nosioce srpskih pasoša koje je izdala Koordinaciona uprava MUP RS, i to kako bi se vodilo računa o jednakosti svih građana. Sada je, dodaje ona, Evropska komisija predložila bezvizno putovanje od 1. januara sledeće godine, takođe za sve koji žive na Kosovu, a što bi uključilo i srpske pasoše za građane na Kosovu i Metohiji.

A državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović kaže da je poziv upućen EU od strane albanskih NVO na Kosovu da ne uključuje Srbe u viznu liberalizaciju samo nastavak sistematske diskriminacije. Starović je na društvenoj mreži „Iks” naveo da ako neko misli da je poređenje Kosova s „nasilničkim razmaženim derištem” bilo malo previše, treba da pogleda da grupa od 20 istaknutih kosovskih (albanskih) nevladinih organizacija poziva EU da ne uključuje Srbe u viznu liberalizaciju. „Zastanite na trenutak i razmislite o svakodnevnom životu Srba na Kosovu. Sistemski diskriminisani od strane privremene vlasti, maltretirani od strane specijalnih policijskih nasilnika, nezaštićeni pravosuđem, a sada na meti čak i tzv. civilnog društva. Oni su najobespravljenija etnička grupa u savremenoj Evropi. Koliko god bilo zgodno ignorisati ovo, zatvaranje očiju pred patnjom drugih je i neljudsko i nehumano”, istakao je Starović.

Politički analitičar Srđan Graovac kaže da odluka EK da obezbedi viznu liberalizaciju za građane KiM svakako da nije toliko obradovala tamošnju političku elitu, a naročito strukture na vlasti u Prištini, koliko je usrećila obične ljude. Za „Politiku” ističe da dok desetine hiljada kosmetskih Albanaca sada lakše mogu krenuti put Zapadne Evrope ne bi li pronašli rešenje za svoja egzistencijalna pitanja, premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti i njegovi saradnici dobili su neočekivan šamar iz Brisela.

„Neprijatno iznenađenje za vlastodršce u Prištini krije se u odluci Evropske komisije da se vizna liberalizacija odnosi i na pasoše Republike Srbije koje izdaje Koordinacioni centar na KiM. Kao po komandi brojne albanske nevladine organizacije u južnoj srpskoj pokrajini osudile su ovakvu odluku Evropske komisije i pozvale na njeno preispitivanje i odbacivanje. Razlog su pronašle u tome što se na taj način zadaje udarac procesu integracije lokalnog srpskog stanovništva u pravni okvir samoproglašene i lažne države Kosovo. Nema sumnje da je ta reakcija nevladinog sektora na KiM ništa drugo do deo kordinisane akcije s vladom u Prištini koja je takođe oštricu svog pritiska usmerila u pravcu Brisela ne bi li takva odluka bila izmenjena. Kurti i njegovi saradnici računali su na to da bi nakon dobijanja vizne liberalizacije, koja bi se isključivo odnosila na dokumenta vlasti u Prištini, bio izvršen dodatni pritisak na srpsko stanovništvo u pokrajini. Tačnije, da bi Srbi ostali izolovani sa svojim pasošima i prinuđeni da prihvate dokumenta vlasti u Prištini”, ističe Graovac.

Naglašava da Kurti svakako žali za gubitkom jednog značajnog aduta kojim se mogao okoristiti u svojoj agresivnoj politici prema Srbima. Naime, njegova strategiji „slamanja Srba” i njihovog stavljanja pod potpunu kontrolu Prištine, bar u ovom slučaju, nenadano je ostala bez podrške Brisela. Zato i nema sumnje da će svim snagama nastaviti da lobira kako bi se ta odluka EK preinačila. Uostalom, protesti i vladinog i ne vladinog sektora u Prištini protiv odluke EK potvrda su te teze.

– Međutim, pitanje je koliko će Kurtijeva „ofanziva na Brisel” imati uspeha. Evropskim zvaničnicima je jasno da on opstruiše Briselske pregovore i da izbegava formiranje ZSO kao osnovni preduslov za nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Možda je ovakva odluka EK posledica želje da se na Kurtija izvrši dodatni pritisak ne bi li pokazao veći stepen kooperativnosti prema formiranju ZSO i pregovaračkom procesu generalno – zaključuje Srđan Graovac.

„Istorija” liberalizacije duga više od decenije

Evropska komisija je pokrenula dijalog o liberalizaciji viznog režima s Kosovom i Metohijom 19. januara 2012. U junu iste godine EK je Kosmetu predstavila Mapu puta za liberalizaciju viznog režima, koja je identifikovala zakonodavstvo i institucionalne mere koje je Priština trebalo da usvoji i primeni za napredak ka viznoj liberalizaciji. Komisija je usvojila četiri izveštaja o napretku i predstavila svoj predlog za ukidanje viznog režima za građane Kosova 4. maja 2016. godine. Predlog je zasnovan na obrazloženju da do usvajanja predloga od strane Evropskog parlamenta i Saveta, Kosovo bi ratifikovalo sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i ojačalo svoja dostignuća u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, odnosno dva konačna standarda. Međutim, građani Kosmeta, jedini u regionu, nisu imali mogućnost da putuju bez viza u zemlje šengenskog prostora. U izveštaju za 2018. potvrđeno je ispunjenje svih kriterijuma. Na osnovu ovog izveštaja, ratifikacijom sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom 21. marta 2018. ispunjen je jedan od dva preostala kriterijuma.

Poslednji izveštaj je potvrdio da tzv. Kosovo nastavlja da ispunjava sve druge kriterijume postavljene u Mapi puta. Priština je 12. avgusta 2022. poslala ažurirani tehnički izveštaj s naglaskom na dostignuća u vladavini prava, borbi protiv korupcije u organizovanom kriminalu, repatrijaciji, azilu i upravljanju migracijama. Nakon pozitivne ocene ovog ažuriranja, Češko predsedništvo ga je stavilo na dnevni red Saveta u radnoj grupi za vize, otključavajući proces koji je bio blokiran četiri godine.