Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опседнутост рекламама

Опседнутост рекламама
(Pixabay)

Живимо у ери у којој нас преплављују телевизијске, штампане и рекламе на билбордима. Нашим животима, нашим укусима, нашим жељама управља нека невидљива агресивна сила која не дозвољава било какво лично размишљање приликом опуштања, јер нам стиже визуелна, затим тонска порука која сугерише, а не да се избрисати, одстранити, већ се „лепи” без обзира на то што у руци држите даљински управљач или новинску страницу, у коју вам „улеће” силеџијска реклама, послата на терет мог и вашег рачуна.

Наиме, ова опсесија, њено величанство „реклама”, унапред се уграђује у цену производа, па се немилосрдно експлоатише путем електронских визуелних медија затим кроз штампу, преко мобилних телефона, а нарочито „бомбардује” у тренуцима неког актуелног, било спортског или другог значајнијег догађаја. Толико се осилила да у догађају учествује са својом трећином укупног времена, јер сигурном провером човек од момента почетка рекламе до момента поновног наставка програма може натенане да се окупа, осуши косу и настави да гледа у зачарану кутију одабраног програма. Многи новински ступци су у односу на вести које доносе негде на 50:50, тако да и куповином новина плаћамо рекламу. У мобилном телефону, у било које поље вашег интересовања, „ускачу” рекламе којих се не можете ослободити, иако свој број нисте пријавили као рекламни пано оглашивача.

Када би рекламери плаћали рекламе по тржишним ценама, сасвим би другачије изгледала сцена којом се не би оптерећивао конзумент истих.

У даљој консеквенци, уграђена цена рекламе поред реалних трошкова убачених у цену производа ствара се инфлаторни удар, којег кроз нереалне вредности по трећи пут плаћа потрошач.

Ово ме необично подсећа на одлуку државе да се из употребе избаце пластичне кесе, а онда следи ћутање кад се те исте кесе, већ убачене у цену производа, продају потрошачу – сада већ по петоструко већој цени него што је то био случај пре њихове забране. И то постаје сасвим нормална појава, чак и код купаца производа који се стављају у „њено величанство кесу”.

Никола Радоња

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
Izvaredan,edukativan tekst gospodina Radonje.Da ga utesim-Ipak je najbolja reklama usmena reklama.Kad proizvod sam sebe reklamira svojim kvalitetom.Zato su(na ovu zimu)srpski cvarci skuplji od mesa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.