„Нобел” за мир Мартију Ахтисарију

Дипломата Финске и бивши председник Марти Ахтисари добитник је овогодишње Нобелове награде за мир за „вишедеценијске мировне напоре на неколико континената”, саопштила је јуче Нобелова фондација у Ослу. Лауреат је изјавио за норвешку телевизију НРК да је „веома задовољан и захвалан”.

Петочлани Нобелов комитет, чије чланове именује норвешки парламент, похвалио је Ахтисарија за истакнуту улогу у решавању озбиљних и дуготрајних сукоба, помињући Намибију, индонежанску провинцију Аће, Косово и Ирак и конструктиван допринос решењима за Северну Ирску, Централну Азију и Рог Африке. Тиме је, по мишљењу чланова комитета, допринео мирнијем свету и „братству међу народима у духу Алфреда Нобела”.

Преносећи вест о овогодишњем лауреату, светска штампа и електронски медији помињу да је његово посредовање на Косову било мање успешно, а неки чак да се завршило фијаском.

Преговарач чврсте руке, како га многи памте, сматра да је његово највеће достигнуће било у Намибији због дужине трајања сукоба. Он је од краја седамдесетих година прошлог века водио ову земљу на путу до независности од Јужноафричке Републике 1990. и надзирао спровођење слободних и фер избора. Намибија му је доделила титулу почасног грађанина, а у овој афричкој земљи много је деце добило име по њему.

Ахтисари је више пута номинован за Нобелову награду за мир и два пута се у медијима помињао као фаворит, првенствено за посредовање у мировном процесу у Аћеу, који се 2005. завршио мировним споразумом после вишегодишњег крвопролића и 15.000 жртава.

На Балкану се први пут ангажовао 1992. као председник Радне групе за Босну и Херцеговину. После 70 дана бомбардовања Србије дошао је у Београд и са руским изаслаником Виктором Черномирдином убедио Милошевића да прихвати план о прекиду ватре и потпише Кумановски споразум.

Ту је наводно дошао до изражаја његов жесток стил преговарања и северњачка упорност. Како је у једном тексту за „Политику” написао Дејвид Бајндер, дугогодишњи дописник „Њујорк тајмса” са Балкана, позивајући се на причу једног од присутних, фински дипломата је стргнуо столњак са све шољицама од кафе, поручујући да ће се „исто догодити са Србијом ако не буде прихватила план”.

У новембру 2005. Кофи Анан је именовао Ахтисарија за специјалног изасланика генералног секретара УН у преговорима Београда и Приштине о статусу Косова. Ти преговори су 2007. окончани неуспехом и Ахтисаријевим планом о надзираној независности који је Србија одбацила, а резолуција о томе није усвојена у Савету безбедности УН.

Приштина је у фебруару 2008. године једнострано прогласила независност Косова.

Дугогодишњи дипломата рођен је 1937. године у Виипурију, финском граду који је 1944. прикључен Совјетском Савезу. По образовању је наставник основне школе, али га је једно ангажовање на образовном програму у Пакистану привукло дипломатији. Министарству спољних послова придружио се 1965. Био је амбасадор Финске у четири афричке земље: Танзанији, Замбији, Сомалији и Мозамбику, а потом је преузео низ функција у Уједињеним нацијама.

(/slika2)Иако никада активно није учествовао у домаћој финској политици, као кандидат Социјалдемократске партије изабран је у фебруару 1994. на председничким изборима и до 2000. био је на челу државе. После тога је организовао Иницијативу за руковођење кризама и бавио се мировним напорима у Ирској, Индонезији и на Балкану. Радио је и као инспектор за разоружање ИРА и био председавајући Међународног одбора за безбедност особља у Ираку.

Ватрено се залагао за улазак своје земље у Европску унију 1995.

када је добио Унескову награду за мир, а 2000. награду „Френклин Рузвелт ” и награду Фулбрајтове фондације за међународно разумевање.

Диплома, медаља и новчана награда у износу од милион евра биће му уручени 10. децембра у Ослу, на дан када је Алфред Нобел умро 1896. године. Добитник је рекао да ће новац употребити за финансирање организација којима руководи. Награда за мир се додељује у норвешкој престоници, за разлику од осталих које се уручују у Стокхолму. То је такође била жеља изумитеља динамита, за чијег су живота Норвешка и Шведска биле у савезу.

Ј. К.

-------------------------------------------------------

Злоупотреба Нобеловог тестамента

Угледни норвешки публициста и мировњак Фредрик Хефермел у књизи „Нобелова воља” изнео тврдње да је већи број досадашњих најутицајнијих награда отишао у погрешне руке

Специјално за „Политику” 
Осло, 10.октобра – Највећи бројдосадашњих Нобелових награда додељиван је у супротности са тестаментом који је иза себе оставио шведски индустријалац и проналазач Алфред Нобел, тврди најпознатији норвешки публициста и правник Фредрик Хефермел.У књизи „Нобелова воља”, која је изашла почетком ове Нобелове недеље, угледни мировни активиста са скандинавских простора оптужио је чланове норвешког Нобеловог комитета који одлучују о лауреатима да годинама уназад злоупотребљавају Нобелову награду погрешно тумачећи тестамент најпознатијег светског „динамиташа”.

„Тоодавно није Нобелова награда за мир, већ награда коју додељује Нобелов комитет. Та награда је посталанајзначајнији норвешки бренд у глобалној тржишној економији”, тврди цинично Хефермел и упозорава да, од 1901.од када јепочело додељивање најцењеније међународне награде, већина нобеловаца није заслужила да се окити титулом првог мировњака у свету. Бацајући светло на све досадашње награде,норвешки правник и публициста који је истовремено лидер Норвешког савета за мир и други човек Међународног комитета за мир тврди да је до 1940. Нобелова награда за мир имала некаквог смисла, да је 85 одсто признања додељивано поштено и према заслузи. После Другог светског рата,оцењује Хефермел, свега 45 посто нобеловаца добило је награду у духу Нобелове последње жеље.

У књизи која је узбуркала стручну јавност,Хефермел посебно истиче скандалозну одлуку норвешког Нобеловог комитета којом је 1994. титула најутицајнијих бораца за мир у свету припала Јасеру Арафату, Шимону Пересу и Јицаку Рабину, као и награду из 1973. када је најутицајнијим мировњаком био проглашен ХенриКисинџер.

На Хефермеловој листи незаслужених лауреата налазе се и најсвежији нобеловци – бивши амерички потпредседник Ал Гор са екипом којасе ангажовала око климатских промена, затим и Мухамед Јунус, Ширин Ебади, Мохамед ел Барадеи, Вангари Мотаи и Међународна агенција за атомску енергију.

ФредрикХефермел тражи од чланова Нобеловог комитета да се повуку уколико нису у стању даправилно тумаче кратку последњу вољу АлфредаНобела у којој је завештао да се награда за мир додељује појединцима и организацијама који су највише урадили за зближавање народа,ублажавање постојећих разлика и унапређење мировних иницијатива.

Р. Павловић

-----------------------------------------------------------------

Скандалозна одлука

Брисел – Додељивање Нобелове награде бившем финском председнику Мартију Ахтисарију је скандалозно јер се ради о „архитекти” насилне сецесије Косова и Метохије од Србије, оценио је шведски институт ТФФ.

ТФФ, један од водећих светских института за мировне студије, оценио је да „избор Мартија Ахтисарија не задовољава ниједан од критеријума који се налазе у завету Алфреда Нобела, а то су: допринос пријатељству у свету, смањење војски и стварање мировних конференција”.„Ахтисари је упорно функционисао као 'творац мира' за западне политичке елите. Он је 1999. убедио српску државу да одустане после 78 дана бомбардовања који је предузео НАТО, најбруталнијег догађаја у Европи након 1945, које је учињено без мандата Савета безбедности УН”, додаје се у саопштењу прослеђеном Танјугу.

ТФФ даље наводи како је Ахтисари затим изабран за „архитекту” плана о сецесији „независног” Косова, које се након бомбардовања отцепило од Србије… а независно Косова данас признаје само 25 одсто држава света”.„Дакле, Ахтисари је човек који својим 'посредништвом' помаже 'мир' који је постигнут милитаристичким начином и кршењем међународног права, а не пратећи норму УН 'до мира мирним путем'“, оценио је шведски институт.

ТФФ је истакао да је то друга по реду „скандалозна” одлука, после прошлогодишњег додељивања Нобелове награде бившем америчком потпредседнику Алу Гору, такође једног од учесника бомбардовања Србије.

ТФФ подсећа да је по Нобелом завету, састав Нобеловог комитета требало да одреде норвешки парламентарци, а не да сами парламентарци чине тај комитет.„Ниједан од њих нема професионално искуство у области истраживања мира … комитет је још једном наградио једног од својих пријатељаполитичара уместо једног од независних кандидата, неког од оних који су искрено и интелектуално допринели миру”, закључио је шведски институт у саопштењу који је потписао његов директор Јан Оберг.

Танјуг