Медитеранска храна против килограма

Када је неко млад, амбициозан и жељан знања, једина препрека на путу успеха може да буде борба са болешћу. То се догодило младом студенту медицине М. Н., који је муку мучио са гојазношћу и такозваним метаболичким синдромом. Захваљујући доценту др Весни Димитријевић-Срећковић, из Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма,и упорностиуспео је да победи оно што га је највише мучило. После 18 месеци примене медитеранске исхране и шетње од по један сат дневно, постепено је кориговао телесну тежину за 73 килограма и сада ужива у животу „пуним” плућима.

Његов успех је један од примера како се може предупредити болест, а о томе је управо билоречии пре две недеље на стручној конференцији на Санторинију, која је била посвећена најновијим генетским истраживањима. Велику пажњу привукли су и повољни резултати у корекцији метаболичког синдрома код деце и омладине и превенцији дијабетеса, за које је код нас заслужна доц. Др Весна Димитријевић-Срећковић,која се већ 15 година бави превенцијом дијабетеса типадва, и то применом такозване медитеранске дијете.

Ова докторка је код групе деце у нашој земљи открила присутност предијабетеса, а новина је у томе што је откривено и присуство појаве протеина у урину код гојазних малишана са преметаболичким и метаболичким синдромом.

–Наши резултати показали су присуство метаболичког синдрома код 37 одсто гојазне деце и омладине, док је преосталих 63 одсто имало преметаболички синдром, односно присуство једног до два фактора ризика – најчешће повећан обим струка и низак ха-де-ел холестерол. Најновији резултати показују да се учесталост метаболичког синдрома повећава статистички значајно са годинама– истакла је наша саговорница.

И на Светском конгресу о превенцији дијабетеса и његовим компликацијама у Хелсинкију, др Димитријевић-Срећковић је упознала светску јавност са својим истраживањима.

Медитеранскомисхраном, како она истиче,успешно сепостижуи онипосебни, терапијскициљеви –коригује сегојазност, спречава настанак дијабетеса, снижава повишен крвни притисак и нивомасноћа у крви, посебно холестерола и триглицерида, чиме превенира атеросклерозу и васкуларне компликације. Како каже, ова врста исхране може да се примени икод здравих ради превенцијемногих болести и код свих оних који већ имају некохронично обољење.

–Све већа учесталост гојазности и метаболичког синдрома којису увод у настанак предијабетеса, дијабетеса и обољења крвних судова последица су неправилне исхране и недовољног кретања, као исмањенафизичке активности. Ресторане брзе хране карактерише храна богата засићеним мастимаживотињског порекла, пржена или похована. Товодиу убрзану атеросклерозу– истакла је наша саговорница.

Како стати на пут епидемији дијабетеса типа два,који се некада јављао код одраслих после четрдесете,а сада се открива и код школске деце?Др Димитријевић-Срећковић саветује да треба обратити пажњу на неке чињенице, рецимо ако се пре појаве шећера у крви код деце са стомачном гојазношћу јављајунајчешће повишени триглицериди, низак корисни ха-де-ел холестерол или повишен крвни притисак, треба одмах реаговати. Анализом тихпараметара може да се постави дијагноза метаболичког синдрома или стања које му претходи, а које је недавно у својим истраживањима дефинисала наша саговорница.

–Доказана је удруженост метаболичког синдрома са атеросклерозом, туморима, стерилитетом,а повезан је и са депресијом. Аларм за постављање дијагнозе метаболичког синдрома јестепостојање стомачића код малишана. Све чешће у својим истраживањима откривам поремећаје везане за полне хормоне. Код гојазних младића са метаболичким синдромом постоји нижи мушки полни хормон – тестостерон, а код гојазних девојака синдром полицистичних оваријума. Кориговањем телесне тежинемогу се спречити и проблеми везани за евентуални стерилитет, као и сексуални живот – закључила је наша саговорница.

Данијела Давидов-Кесар