Mediteranska hrana protiv kilograma

Kada je neko mlad, ambiciozan i željan znanja, jedina prepreka na putu uspeha može da bude borba sa bolešću. To se dogodilo mladom studentu medicine M. N., koji je muku mučio sa gojaznošću i takozvanim metaboličkim sindromom. Zahvaljujući docentu dr Vesni Dimitrijević-Srećković, iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma,i upornostiuspeo je da pobedi ono što ga je najviše mučilo. Posle 18 meseci primene mediteranske ishrane i šetnje od po jedan sat dnevno, postepeno je korigovao telesnu težinu za 73 kilograma i sada uživa u životu „punim” plućima.

Njegov uspeh je jedan od primera kako se može preduprediti bolest, a o tome je upravo bilorečii pre dve nedelje na stručnoj konferenciji na Santoriniju, koja je bila posvećena najnovijim genetskim istraživanjima. Veliku pažnju privukli su i povoljni rezultati u korekciji metaboličkog sindroma kod dece i omladine i prevenciji dijabetesa, za koje je kod nas zaslužna doc. Dr Vesna Dimitrijević-Srećković,koja se već 15 godina bavi prevencijom dijabetesa tipadva, i to primenom takozvane mediteranske dijete.

Ova doktorka je kod grupe dece u našoj zemlji otkrila prisutnost predijabetesa, a novina je u tome što je otkriveno i prisustvo pojave proteina u urinu kod gojaznih mališana sa premetaboličkim i metaboličkim sindromom.

–Naši rezultati pokazali su prisustvo metaboličkog sindroma kod 37 odsto gojazne dece i omladine, dok je preostalih 63 odsto imalo premetabolički sindrom, odnosno prisustvo jednog do dva faktora rizika – najčešće povećan obim struka i nizak ha-de-el holesterol. Najnoviji rezultati pokazuju da se učestalost metaboličkog sindroma povećava statistički značajno sa godinama– istakla je naša sagovornica.

I na Svetskom kongresu o prevenciji dijabetesa i njegovim komplikacijama u Helsinkiju, dr Dimitrijević-Srećković je upoznala svetsku javnost sa svojim istraživanjima.

Mediteranskomishranom, kako ona ističe,uspešno sepostižui oniposebni, terapijskiciljevi –koriguje segojaznost, sprečava nastanak dijabetesa, snižava povišen krvni pritisak i nivomasnoća u krvi, posebno holesterola i triglicerida, čime prevenira aterosklerozu i vaskularne komplikacije. Kako kaže, ova vrsta ishrane može da se primeni ikod zdravih radi prevencijemnogih bolesti i kod svih onih koji već imaju nekohronično oboljenje.

–Sve veća učestalost gojaznosti i metaboličkog sindroma kojisu uvod u nastanak predijabetesa, dijabetesa i oboljenja krvnih sudova posledica su nepravilne ishrane i nedovoljnog kretanja, kao ismanjenafizičke aktivnosti. Restorane brze hrane karakteriše hrana bogata zasićenim mastimaživotinjskog porekla, pržena ili pohovana. Tovodiu ubrzanu aterosklerozu– istakla je naša sagovornica.

Kako stati na put epidemiji dijabetesa tipa dva,koji se nekada javljao kod odraslih posle četrdesete,a sada se otkriva i kod školske dece?Dr Dimitrijević-Srećković savetuje da treba obratiti pažnju na neke činjenice, recimo ako se pre pojave šećera u krvi kod dece sa stomačnom gojaznošću javljajunajčešće povišeni trigliceridi, nizak korisni ha-de-el holesterol ili povišen krvni pritisak, treba odmah reagovati. Analizom tihparametara može da se postavi dijagnoza metaboličkog sindroma ili stanja koje mu prethodi, a koje je nedavno u svojim istraživanjima definisala naša sagovornica.

–Dokazana je udruženost metaboličkog sindroma sa aterosklerozom, tumorima, sterilitetom,a povezan je i sa depresijom. Alarm za postavljanje dijagnoze metaboličkog sindroma jestepostojanje stomačića kod mališana. Sve češće u svojim istraživanjima otkrivam poremećaje vezane za polne hormone. Kod gojaznih mladića sa metaboličkim sindromom postoji niži muški polni hormon – testosteron, a kod gojaznih devojaka sindrom policističnih ovarijuma. Korigovanjem telesne težinemogu se sprečiti i problemi vezani za eventualni sterilitet, kao i seksualni život – zaključila je naša sagovornica.

Danijela Davidov-Kesar