Напуштени хотели и ауто-отпади

Врло видљиво кад се из правца Београда иде према Аранђеловцу, Тополи, Опленцу или рудничким манастирима, као непријатни призор већ годинама зјапи, полупаних прозора, некадашња зграда самачког хотела. Непријатно је видети, а не запитати се, зар одиста нема потребе за једним таквим стамбеним објектом и зар је одиста немогуће у оквиру општинске структуре наћи корисну намену за збрињавање у њему било кога, стамбено угрожених или раштрканих установа.

Неприхватљиво је да градска општина Младеновац са својим стручним, социјалним и комуналним службама не види право ругло на улазу у свој град и не само ту зграду, већ и објекат бочно преко пута ње, који је изгледа почео да се урушава. Постојећи семафор, први пред градом, скреће пажњу на небригу и непостојање идеје да се грађевине или приведу корисној намени или сруше пре него се уруше.

Нажалост, нису то једина ругла Младеновца. Десетак ауто-отпада до скретања за Аранђеловац, који су почели да освајају и банкине магистралног пута, прича су за себе и „украс”, хтели то ми или не, ипак врло прометног и туристичког пута према Шумадији. Можда се не треба ни чудити, када се само погледа колико је запуштено Старо здање у Аранђеловцу.

Данило Јовановић,
Београд