Монографија о лобирању

У књижарским излозима појавила се веома занимљива студија о друштвеном и научном феномену веома присутном у свакодневној политици поготово у предизборним биткама за наклоност грађана. Универзитетски наставник из Ниша др Предраг  Јеленковић сажео је своја дугогодишња истраживања у књигу „Лобирање – теорија и пракса”, чији је издавач нишка Универзитетска библиотека „Никола Тесла”. Рецензенти су професори др Марија Вујовић, др Марјан Танушевски и Јован Божовић.

Представљајући савременим комуниколошким алатима одакле потиче и шта подразумева ова стара пракса (позната још из библијских времена, кад се утицај на мишљење и ставове других називало „рибарењем људским душама”), др Јеленковић посебну пажњу посвећује етичкој димензији. Пошто је лобирање увек у близини границе која морално допуштено понашање дели од недопуштеног, аутор у овај процес сврстава  само убеђивачке методе уплива на доносиоце одлука које су јавне, демократске и културне. Такве методе прописно су побројане у етичким кодексима лобистичких друштава, како међународних, тако и  националних (па и оног у Србији). Све друго одводи лобисте у простор корупције и сукоб са законом.

Ако није у противставу са законима, кодексима и обичајним правом, лобирање доприноси да се успостави комуникацијска равнотежа и повећава одговорност доносилаца одлука према јавности.

Од мноштва дефиниција лобирања, међу којима су бројне противречне, др Јеленковић се опредељује за ону која овај процес третира као „спону између доносиоца одлука и носиоца посебним интереса”; лобисти „помажу клијенту да квалитетније представи свој интерес, а доносиоцима одлука да буду квалитетније информисани о различитим аспектима друштвеног, економског и политичког живота”.

У историјској ретроспективи аутор подсећа на поједине логистичке пројекте у нашој старијој или недавној повести; у том контексту високо се оцењују подухвати кнеза Милоша који је, кад ова дисциплина у нас и није постојала, применом различитих техника успео да придобије турску Порту на нашу страну.

Посебна пажња у књизи посвећена је често проблематичним видовима лобирања унутар Европске уније и њених институција. У Бриселу и другим градовима који су седиште појединих органа ЕУ делује толико лобиста појединих држава да се морало прибећи њиховом пописивању и некој врсти акредитације, као усмеравању на правила посебног кодекса понашања. У САД и неким другим западним земљама –  где је ова делатност сасвим либерализована –  конгресмени и други званичници су једино обавезни да приходе од лобирања пријаве пореским  властима и да плате порез. О којим се величинама ради сведочи податак да су само у једној години конгресмени у САД  по основу лобирања  (јавно) примили 1,17 милијарди долара...

Аутор ове књиге анализира домете различитих стратегија лобирања у домаћем и иностраном амбијенту, наводећи илустративне примере директног, индиректног, посредног и недопуштеног уплива на доносиоце одлука у области спољне и унутрашње политике, законодавства, економије, културе, медија и спорта. У прилогу су и огрешења о домаћи Закон о лобирању, донет у српском Парламенту 2019. године, сложно усвојен и исто тако сложно заборављен, пошто није битно унапредио транспарентност у доношењу одлука, нити повећао одговорност у њиховом спровођењу.