Дигитални архив српског страдања на просторима СФРЈ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Наш циљ је да снимимо сведочанства о страдањима свих Срба с подручја бивше СФРЈ, да снимимо што више грађана и направимо мултимедијалну базу података”, рекао је директор Фондације „Визуелни архив српског страдања” Денис Бојић, чији је пројекат промовисан у Бањалуци.

Реч је о добрим делом већ сачињеној дигиталној бази података базираних на снимању, архивирању и глобалној презентацији снимљених исповести из првог лица, која ће бити допуњавана.

Бојић је рекао да пројекат представља сарадњу са свим организацијама проистеклим из одбрамбено-отаџбинског рата, али да сарадња у оквиру овог свеобухватног пројекта постоји и с организацијама страдалих Срба из Хрватске, Косова и Метохије и бивше СФРЈ.

„Желимо да снимимо свако доступно сведочанство члана породице сваког страдалог Србина на простору целе бивше Југославије. Српско страдање није само страдање цивила и војника, већ и жена жртава рата, логораша, ратних војних инвалида, али и свих људи који су својом судбином сведочили о страдању. Наш циљ је да што пре снимимо што више људи и направимо дигиталну бази података, уз допуну информацијама о породици и то преведемо на стране језике”, навео је Бојић.

Он за РТРС каже да је на овим просторима, у БиХ, Хрватској и КиМ, страдало око 50.000 Срба.

„Желимо да посветимо пажњу свакој жртви, од припадника ЈНА који је негде бранио свој народ, преко добровољаца из Македоније или Црне Горе који су бранили српски народ на овим просторима”, истакао је Бојић.

Појашњава да искуства других народа, рецимо јеврејског, показују да су такве базе података најважнији извор података. На промоцији у Влади Републике Српске, којој су присуствовали и званичници Српске, приказан је део потресних сведочења мајки, деце, супруга и родбине Срба убијених на простору бивше Југославије. На промоцији су били и представници породица страдалих из Србије, као и свештенство СПЦ.

Олга Божанић са Космета, којој је зверски убијено 15 чланова породице, рекла је на промоцији овог пројекта да и данас осећа неизмерну бол, тугу и патњу.

„Те несрећне 1998. године наш срећан живот је престао. Дотадашње комшије крвнички су убијале Србе на Космету, а међу њима и чланове моје породице”, навела је Божанићева. Она је подсетила да многи до сада нису пронашли посмртне остатке најмилијих и да је зато веома важан визуелни архив српског страдања на простору бивше Југославије.

Зора Вуковић, мајка погинулог борца Војске Републике Српске, рекла је да не смеју бити заборављени хероји који су дали живот за слободу српског народа и одбрану Републике Српске.

Бојић је појаснио да је циљ ове фондације да се први пут након ратних дешавања српско страдање географски обједини. „Треба нам јединствена дигитална база о страдању Срба у Љубљани, Загребу, Вуковару, Книну, Сарајеву, Мркоњић Граду, Мостару, Приштини, Призрену, Кравици, Броду, те бројним другим местима широм некадашње Југославије”, рекао је Бојић.

Како наводе из кабинета председника РС, овај пројекат, реализован у сарадњи с Републичком организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, а под покровитељством председника Републике, представља један од најзначајнијих и највиших националних интереса српског народа. Овим пројектом биће остављено, као трајни запис, сведочанство о страдању Срба током ратних дешавања на простору бивше Југославије деведесетих година прошлог века.