Херцеговци, род рођени

Захваљујући мом Професору, а потом и куму (књижевник Миладин Ћулафић) добијам већи број пробраних књига, часописа, штампе... Скоро да добијам и сваки часопис „Нове Зоре”. Увек се обрадујем, јер ту човек не зна шта пре да чита. Текстови су савршени и пробрани. Не свиђају ми се понекад ликовни прилози –илустрације. А знам и то да часопис нема довољно материјалних услова.

Драго ми је да је, од оснивачâ часописа и велики Алекса Шантић, из чије је куће и једна од мојих прабаба, на коју је моја породица поносна. Чим прочитам часопис, проследим га онима који знају и хоће да га прочитају и сви су одушевљени.

У Билећи сам био војник у Школи резервних официра пешадије (ШРОП), и ту сам доживео много пријатности од Херцеговаца. Као да смо род рођени, онај сељак који доста оскудно живи не да ти да прођеш поред њега а да те нешто не почасти. Ти стари Херцеговци увек су били на страни Србије, добровољци у рату, кад је било најтеже.

И сви они који су били и живели у мом завичају, успешни су људи – да учине да помогну, да почасте...

Хвала „Новој Зори”, хвала Херцеговини, која ми је род рођени. Обогатиле су ми душу.

Никола Ч. Вујичић,
Мала Врбица код Младеновца