Бундеве биле мање мажене и пажене

Кикинда – Бундева је, кажу познаваоци, попут жене: свакодневно је морате мазити, пазити и питати је шта јој треба. Ако осети да јој не пружате довољно пажње и љубави, она се наљути. Зато Кикинђани већ 23. јесен лудаји, мисирачи, тикви или бундеви посвећују тродневну свечаност „Дани лудаје” на којој се Лале надмећу чија је тиква најдужа и најтежа. 

Централни догађај најављују најмлађи: витезови, принцезе, балерине, чаробњаци, пастири и вештице обучени у маштовите одоре од јесењих плодова, дефилују градским тргом на ком се од раног јутра припрема банатски фруштук. За ту прилику, вредне Сосе на својим тезгама поређају традиционална јела и разне ђаконије од лудаје. 

– Бундева се ретко налази на трпези, што је штета, јер она има лековита својства. Од ње се могу спремити најразноврснија јела: пита, савијача, проја, куље и кркљуш, који се попут пекмеза маже на хлеб. Уз печени кромпир, месо и сланину најбоље иду печене кришке лудаје – открива за „Политику” Тереза Ротаров из АДЗНМ „Гусле”.

До ње, Анка Бошков из Етно-грађанског удружења „Сувача” нуди густе соком од лудаје. Препоручује га и младима и старима:

– Припрема се једноставно. Скува се три килограма бундеве, потом се оцеди и пропасира. Дода се три килограма шећера, три паковања лимунтуса, мало конзерванса, а по жељи и арома кајсије или ананаса. Напитак је пун витамина и нарочито је добар за простату и срце – поверава нам Анка.

Да је ова здепаста и незграпна биљка благородна потврђује и њен најбољи познавалац, професор Јанош Берењи са Института за ратарство и повртарство. Каже да једна кришка печене бундеве на дан повећава имунитет боље од било ког лека.

Недалеко од тезги вредних домаћица из Кикинде и других места, поређани су штандови на којима су овдашњи ученици изложили најразличитије фигуре од лудаје.

– Нас двадесетак је четири дана смишљало и израђивало маску и кочију од лудаје. За то смо, поред тикви, користили све плодове који се сада могу наћи на њивама и у парковима: паприку, шаргарепу, кестен, љуску и семе кукуруза, сунцокрет... – прича нам Милица Шербеџија из рускоселске ОШ „Глигорије Попов”.

Да ли због недостатка „мажења и пажења”, или нечег другог, тек, ове године изостали су џиновски плодови. Три најтеже бундеве у Србији произвели су ученици футошке Пољопривредне школе и оне су једва тежиле стотинак килограма, далеко испод рекорда из 2004. када су, такође ђаци ове школе, убрали плод од 253,4 килограма.

– Први пут сам овде и ово ми је и прва победа. Пресрећан сам! Моја бундева има 121,8 килограма. Обилазио сам је дневно неколико пута и заливао. Она воли сунце и воду. Сигурно ћу учествовати и следеће године – најавио је победник у категорији „тешкаша” Милан Десница (17).

За разлику од поменуте, у категорији „дугајлија” рекорд од 234 сантиметра, који држи Институт за ратарство и повртарство, оборен је два пута у истом дану. Најпре је жири измерио тикву дугу 237 сантиметара коју је произвела Драгана Калуђеровић из Ловћенца, да би само неколико минута касније утврдила да је Факултет за биофарминг из Бачке Тополе донео тикву дугу 250 сантиметара!