Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вербални шамари српских бирача

Вербални шамари српских бирача
(Фото А. Васиљевић)

Није ми намера да пишем о међупартијским борбама у Србији, о нападима на РИК и слично, већ о искуствима с породицом, пријатељима, комшијама, познаницима и случајним пролазницима.

У случају да читате ово и да живите у Београду (за друге градове не знам), верујем да ћете се препознати.

Да ли смете сасвим слободно да кажете и најближима да не знате за кога да гласате? Да ли смете, не дај боже, да кажете да нећете гласати за листу „Србија против насиља” иако сте, наравно, против насиља? И на крају, да ли смете да кажете (дупло не дај боже) да ћете гласати за листу Александра Вучића?

Шта кажете? Не смете?!

Пошто често пред ово последње гласање имадох прилике да чујем „јасно ми је да сви имају путера на глави, али гласаћу за мање зло”, усудих се да питам пријатељицу с којом остарих заједно: „Ко је за тебе мање и зло, ја не видим ни једно?” И шта би одговор – једно љутито: „Па ти гласај за Вучића”. Остадох без одговора, али зато добих вербални шамар од којег ми још бриди образ.

Не, не, борцима за демократску Србију и за Србију без насиља ни случајно не смете да кажете да се усуђујете да имате дилему, а камоли да другачије мислите. Моментално ћете били изложени бруталном насиљу.

Не једном сам чула како људи око мене шапатом „признају” да ће гласати за СНС. Неће да улазе у конфликте, а дадоше себи за право да мисле другачије. Усудили се, ето, иако живе у страху од насиља „бораца против насиља”.

Питање које ме заправо највише мучи ових месеци и дана је: Да ли би ти борци за „Србију против насиља” и они „с друге стране” пуцали и клали једни друге да имају (ратну) прилику? Да ли би се поновило „четничко–партизанско” искуство из четрдесетих година прошлог века?

Нажалост, готово сам сигурна да би.

Гротескно је да се једна од тих страна зове „Србија против насиља”. Што рекли у Босни, да није трагично било би смешно.

У сваком случају, онима који су против насиља, али не и за истоимену листу, желим сву срећу и храброст да им то кажу. Ја ту среће немам.

Зорана Дурковић,
дипл. екон. у пензији, Београд

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.