Путин: Срушен мит о западном оружју

Председник Русије Владимир Путин изјавио је јуче да Русија неће одустати од циљева „специјалне војне операције”. На проширеном састанку колегијума Министарства одбране он је рекао да руске снаге имају иницијативу, преноси РИА Новости.

Путин је оценио да Украјина трпи велике губитке и да је у великој мери потрошила своје резерве, покушавајући да својим, како је рекао, „правим господарима, покаже бар неке резултате своје такозване контраофанзиве”. Поновио је да Запад наставља да води хибридни рат против Русије, да снабдева Украјину обавештајним информацијама у реалном времену и доставља јој оружје. Истакао је да је у сукобу у Украјини срушен мит о нерањивости западне војне технике, преноси Танјуг.

Путин је пред генералима, високим функционерима и патријархом Руске православне цркве Кирилом поново замерио Западу да ратује против Русије преко Украјине, а Украјину је оптужио за нацизам и довео у питање постојање украјинске нације. Поздравио је повећање производње оружја и муниције. Франс прес указује да је после више пораза 2022. на украјинском фронту руска индустрија преусмерена ка потребама војске и војни буџет је вишеструко увећан, преноси Бета.

Руски председник је поново нагласио неуспех украјинске летње контраофанзиве и обећао да ће офанзиву наставити 2024. године. Није открио обим руских губитака на фронту у последње две године, мада је прошле недеље признао да се у Украјини тренутно бори 617.000 Руса.

Руски министар одбране Сергеј Шојгу навео је да је више од 50 земаља најавило да ће доставити оружје Украјини, али је само 15 држава испунило обећање. Тврди да је у досадашњем току рата Украјина изгубила више од 150.000 војника, рачунајући погинуле и рањене.

„Уништен је 121 авион, затим 23 хеликоптера, 766 тенкова, укључујући 37 ’леопарда’, и 2.348 оклопних возила различитих класа, укључујући 50 ’бредлија’. Очигледно ово објашњава зашто на бојном пољу нисмо видели ниједан од тенкова ’абрамс’ америчке производње који су испоручени Кијеву”, рекао је Шојгу.

Навео је да се готово три милиона руских избеглица које су од 2014. године напустиле Украјину вратило у те регионе, који су сада под контролом Русије.

„У Азовском мору, које је постало руско унутрашње море, створена је поморска област. Настављен је железнички саобраћај ка Донбасу. Копнени коридор са Кримом функционише већ дуже од годину дана. Железница и ауто-пут су у функцији”, рекао је Шојгу.

Министри спољних послова Велике Британије и Француске Дејвид Камерон и Кетрин Колона поновили су јуче након састанка у Паризу да ће помагати Украјину „колико год је потребно”, преноси Бета. У наредним седмицама Украјина и Велика Британија потписаће десетогодишњи безбедносни пакт преко којег ће Лондон користити своју поморску експертизу да помогне Украјини у контроли Црног мора. Једна од кључних тачака споразума подразумева даљу формализацију размене обавештајних података. Велика Британија и Норвешка предводе нову „Коалицију поморских способности” како би ојачале способност Украјине за ратовање на мору. То укључује испоруку бродова и возила за поморске снаге украјинској војсци. Велика Британија обезбедиће Украјини два брода класе „сандаун”, 20 амфибијских возила „викинг” и 23 десантна пловила.

Чешки председник Петр Павел, иначе генерал који је био на челу Војног комитета НАТО-а, сматра да Путин чека америчке изборе наредне године, надајући се да ће, без мешања било које европске државе, преговарати о будућности руско-украјинског рата с Доналдом Трампом, бившим председником САД, који је у трци за републиканског кандидата на председничким изборима.

Павел је за сајт „Сезнам зправи” објаснио да би такви преговори Путина и Трампа могли би да доведу до „неке врсте компромиса”, који ће вратити Русији статус кључног играча, док ће остали морати то да прихвате. Чешки председник подржава Кијев, али је скептичан у вези с тим како ће се развијати рат Русије и Украјине. Рекао је да ће свет ускоро морати да се суочи с „новом ситуацијом”. „Велика је вероватноћа да ћемо следеће године видети значајан развој неких догађаја. А досадашњи показатељи говоре да то неће бити како бисмо желели”, рекао је Павел.