Зрно по зрно погача

Од малена су нас учили да је корисно штедети. А да је могуће уштедети и у овим пензионерским данима показује више од милион примера. Ја сам, на пример, од новембра 2014. до октобра 2018. уштедео 4.250,24 евра. Сваког месеца на штедњи је остајало од 85 до 95 евра, прерачунато по средњем курсу на дан исплате пензија, што је у просеку чинило 15,26 процената моје пензије, док је код моје супруге с пензијом просветног радника то издвајање износило само 4,64 одсто. То је последица чињенице да је Закон о привременом уређивању исплате пензија био хуман, па ко је имао већу пензију – више је штедео. Због оволике уштеде лично ми се писмом председник државе захвалио. За овако солидну пензију за наше прилике треба да захвалим бившем шефу рачуноводства у нашем предузећу, човеку са свршеном вечерњом средњом економском школом, који није умео или није смео да се усуди да мало заобиђе закон, него је доприносе за Фонд ПИО уплаћивао стриктно по закону. Зато ја, у односу на моје колеге из других предузећа, имам већу пензију, а они су сваког месеца на основу разних „пребачаја норми” и „претоплих оброка” имали од 50 до 100 одсто већа примања од мене.

Док сам прикупљао податке за ову анализу уверио сам се да је заиста исплативије штедети у динарима него у еврима. Јер 10. јануара 2017. један евро је вредео 123,9458 динара, а 30. новембра 2023. само 117,2137. У односу на динар, евро је за то време изгубио 5,43 одсто своје вредности. Како се лакше сналазим у динарима, тих 4.250,24 евра претворићу у динаре по средњем курсу на дан 30. новембра 2023, кад сам примио 20.000 динара. Испада да сам уштедео 498186,36 динара (нешто мало мање од пола милиона). То је само главница, а што се тиче камате, то, у овим годинама, тешко да могу да израчунам, поготово од кад су увели ЕУРИБОР, референтну, номиналну каматну стопу и слично. Али је сигурно да и она постоји.

Према речима министра финансија, а он то најбоље зна, јер сваки трошак мора да се прокњижи, у последње четири године пензионерима је пет пута исплаћена једнократна помоћ: 4.000 динара, 5.000 динара, 50 евра (противвредност у динарима), 20.000 динара и ово задње 20.000 динара. Ако све то претворимо у евре према наведеном курсу, то је око 468 евра. Мада то они називају „једнократном помоћи државе”, мени то више личи на враћање дела главнице. Без обзира на назив, битно је да је то враћање почело и ако се настави истим темпом, ја ћу мојих 4.250 евра повратити кроз следеће 32 године. Живи били па видели.

Петар Ж. Терзић,
Краљево