Шта би рекли патријарх Павле, Тесла, Шантић...

Постизборни дани у Србији доносе запањујуће изјаве појединих ђиласоваца према српским сународницима изван граница Србије, који су се „усудили” да са двојним држављанством учествују у гласању.

Такве, готово расистичке изјаве, посебно преко друштвених мрежа, могле су се чути само још у најгора времена прошлости, када су управо потомци тих „далеких” сународника били страдалници бројних ужасних прогона. Између осталог и једног од првих концентрационих логора у свету, у Добоју, где је било заточено више од 46.000 Срба, одакле није било спаса сваком десетом. А голготу Јасеновца и Доње Градине и да не помињемо. Ваљда је Драган Ђилас са својим истомишљеницима бар нешто учио у школи и о тим страдањима.

Ужасавајући став према сународницима, који су, по њима, ваљда ниже вредности, јер долазе „са стране”, поставља и питање где су рођени многи славни Срби, од патријарха Павла, Николе Тесле, Милутина Миланковића, Владана Деснице и Иве Ћипика до Алексе Шантића, Јована Дучића, Владимира Ћоровића и Бранка Ћопића – да поменемо само неке.

Зашто Ђиласу и његовим најближим сарадницима сметају само двојна држављанства неких њима неподобних, а не сметају им двојна држављанства Милоша Јовановића и Здравка Поноша?

Знам, могу одговорити, па они су домицилни, а ови други „путујући”. Али, ако је то тако, зашто онда многе демократске државе уважавају двојно држављанство, поготово током избора? Наводим само пример из суседства: бројни Бошњаци из Србије с двојним држављанством долазе у Сарајево да гласају и у БиХ.

Нажалост, у садашња збивања умешан је страни фактор, који је желео да Ђиласу и сличнима да крила, али они нису успели да узлете до жељене победе. Сада је једина могућност да до победе дође насилним путем. А до чега таква пречица, уз менторство странаца, може да доведе, најбољи пример је тужна судбина Украјине (Мајдан). Да и не наводимо друге бројне примере, где су болесне амбиције за влашћу довеле до трагичних последица по народ.

Слободан Стајић,
публициста, Сарајево