Доћи ће до решења питања Косова и Метохије

Новонастала ситуација у свету омогућиће да дође до решења многих старих сукоба, укључујући и питање Косова и Метохије, о чему је раније говорио и руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Косовско питање може и мора бити решено пре свега у интересима Србије, јер Косово је део Србије, рекао је у интервјуу за "Известија" руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко.

Говорећи о ситуацији у Србији, последњим протестима и изборима, амбасадор је истакао важност косовског питања, које је, како оцењује, један од главних разлога због којег Запад данас подржава протесте у Београду. Циљ ових протеста је да, између осталог, дође до промене политике српског руководства по питању КиМ. Запад жели да Србија прво дефакто, а затим и дејуре призна КиМ, објашњава он.

Упитан да прокоментарише да ли би ситуација на КиМ почела да се развија у правом смеру уколико би се о њој преговарало у оквиру Уједињених нација, амбасадор каже да би то "највероватније довело до промена и напретка, иако не брзих".

"Тема Косова и Метохије остаје на дневном реду Савета безбедности УН. Наравно, тамо постоје контакти и дискусије о Косову и периодично се одржавају тематски састанци. Ако желимо ефикасне преговоре и одрживо решење, морамо се враћати на речи Резолуције 1244 и преговарати у њеним оквирима. Наравно, пошто је реч о резолуцији Савета безбедности, такви преговори морају да се воде под окриљем или у контексту Уједињених нација, уз учешће пре свега сталних чланица Савета безбедности УН. Ово је природан формат", објашњава Боцан-Харченко.

Али, истиче, "за сада се о томе не разговара, јер су се западњаци ухватили за формат дијалога по линији Београд-Приштина, под окриљем Европске уније".

За разлику од Запада, Русија наставља "савезничку сарадњу" са Србијом по питању Косова, будући да је Руска Федерација стална чланица СБ УН. Упркос стању једне трајне кризе, питање КиМ није нестало са дневног реда "у великој мери захваљујући руској дипломатији", истиче руски амбасадор.

Боцан-Харченко, такође, оцењује да Србија данас схвата да, услед тренутних околности у свету, решење ситуације на КиМ није питање од приоритета за међународну заједницу, упркос томе што се ради о горућем питању и ситуацији, која има потенцијал да се "разбукта".

"Србија наставља да говори о својој посвећености преговорима и учешћу у њима под окриљем Европске уније, али, по мом мишљењу, не рачунајући на било какав напредак, будући да су главни споразуми који су Србима животно важни постигнути пре 10 година (Бриселски споразуми). Ипак, они се не спроводе".

У међувремену, "Приштина, захваљујући попуштању Европске уније и Запада у целини, наставља да чини све како би преузела контролу над севером Косова који насељавају Срби".

Руски амбасадор, такође, каже да није искључено да би некада у будућности "могло да дође до крвопролића", "заоштравања" ситуације и "избијања сукоба" због КиМ. Ипак, истиче да Запад "неће допустити да дође до избијања рата великих размера, јер би то за Европску унију било контрапродуктивно".

"За Запад, било да се ради о Европској унији, Вашингтону или НАТО-у, најважније је да одржи стање трајне кризе, која им омогућава да константно врше притисак на Београд".

Иако је Србија мала земља, она је земља лидер у региону и стога је за Запад у сваком смислу важно да је "уврсти у ред послушних држава", објашњава Боцан-Харченко.

Западне службе из протеста

Коментаришући последња дешавања у Београду, настала након избора 17. децембра, Боцан-Харченко понавља да иза њих стоје западне службе, што, оцењује, није ништа чудно. Додаје да циљ ових акција није била смена власти предвођена председником Србије Александром Вучићем, будући да то колико га народ подржава "показује да није могуће решити све једним махом". На све то утиче и чињеница да се овде ради о Балкану, те не може а да не буде јасно колико би смена власти "обојеном револуцијом" могла бити опасна". То би могло негативно утицати и на сам Запад, каже амбасадор.

"Мислим да немају план да једним ударом дођу до смене власти у Србији. Зашто? Из неколико разлога. Још није прошло много времена од ратова, који су се овде догодили деведесетих година. Напетост и даље постоји. Правог примирја још нема. Друго, ипак се узима у обзир реално стање власти", појашњава он.

Главни циљ Запада је да изврши притисак на Вучића, како би он изменио своју политику везано са Косово и Метохију и санкције против Русије. Планови Запада су "доста једноставни", каже Боцан-Харченко.

На питање да ли ће Србија након избора променити став о санкцијама против Русије, Боцан-Харченко каже да не види знаке који би указивали на то да би се став Србије могао променити, што потврђује и председник земље и говори о чврстом ставу Србије да не уводи санкције против Москве.

"То је за Србију неприхватљиво. То је био важан елемент позиције (Вучића) и пре и после избора. Нема никаквих назнака (да би могло доћи до промене у ставу)", истиче он.

Дачић следеће године у Русији

Амбасадор, такође, открива да је у плану да министар спољних послова Србије Ивица Дачић следеће године посети Русију, будући да се његова посета ове године, због обавеза повезаних са изборима, није одиграла. Ипак, како каже, за сада нема информације о томе када ће се она догодити, пошто ситуација у Србији није стабилна.

Када је реч о састанку председника Вучића и председника Русије Владимира Путина, Боцан-Харченко каже да се за сада не воде никакви преговори о њиховом сусрету, иако се "контакти, наравно, настављају".

Србија остаје наш партнер

Говорећи о резултатима сарадње за ову годину, амбасадор каже да се "може регистровати одређени напредак" и додаје: "Србија остаје предвидљив партнер са којим можемо да развијамо обострано корисне односе".

Рад на информационом пољу, такође, даје многе резултате, каже он.

"Одржавамо топао однос Срба према Русији, народима наше земље и разумевање око тога шта се заиста дешава око Украјине".

Москва је поносна и на то што се развијају односи и у сфери културе и образовања: "Ово је веома важно, а потенцијал сарадње далеко да се ближи крају. Могућности су велике", закључује Боцан-Харченко.

Трговински промет ће на крају ове године износити око три милијарде долара, што је мање него прошле године, али амбасадор каже да постоји потенцијал за рат и у том сегменту.

"Развој сузбија окружење Србије, које учествује у антируским санкцијама", објашњава Боцан-Харченко. 

Шта би значио улазак Србије у НАТО

Упитан да прокоментарише да ли би улазак Србије у НАТО био користан за Алијансу, амбасадор истиче да је Србија неутрална земља, о чему председник Србије често говори. 

Како каже, уколико би Србија и ушла у НАТО, то за овај пакт не би било важно у војно-техничком смислу, али би имало значај у смислу да би то значило проширивање Алијансе и њено приближавање границама Русије. Ово се односи не само на Београд, него на све земље Балкана, објашњава Боцан-Харченко. 

С друге стране, улазак Србије у НАТО би могао бити интересантан још због тога што би то значило да је прича о НАТО агресији за Београд, наводно, затворена. 

"Србија је постала део НАТО, односно, то је већ готово поглавље. 'Као договорили смо се, то није болна тачка у односима Србије и Запада, све је решено споразумом, тема је затворена”.