Нај­у­спе­шни­ји сред­њо­школ­ци у СА­НУ

Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти (СА­НУ) би­ла је ју­че до­ма­ћин нај­у­спе­шни­јим сред­њо­школ­ци­ма, мла­дим та­лен­ти­ма ко­ји су на ме­ђу­на­род­ним так­ми­че­њи­ма осво­ји­ли јед­но од пр­ва три ме­ста. Одр­жан је тра­ди­ци­о­нал­ни, све­ча­ни но­во­го­ди­шњи при­јем на ко­ме је про­гла­ше­но чак 92 нај­у­спе­шни­ја уче­ни­ка, до­бит­ни­ка на­гра­да СА­НУ ко­је се са­сто­је од при­год­них пу­бли­ка­ци­ја ака­де­ми­је и ва­у­че­ра. Под­мла­дак бу­ду­ће ин­те­лек­ту­ал­не ели­те Ср­би­је вред­но­ван је и апла­у­зом ува­же­них ака­де­ми­ка у пр­вим ре­до­ви­ма пу­бли­ке на све­ча­ном ску­пу.

– По­но­сни су на нас. Леп је осе­ћај. Дра­го ми је што су хте­ли да ис­так­ну наш успех, да се сви ску­пи­мо и да се ви­ди да се то што смо по­сти­гли це­ни и ува­жа­ва – пр­ви су ути­сци ко­је за „По­ли­ти­ку” до­ча­ра­ва Ва­ња Је­ло­вац, уче­ни­ца пр­вог раз­ре­да Ма­те­ма­тич­ке гим­на­зи­је.

При­зна­ње СА­НУ са­да је за­вре­де­ла пр­ви пут и то за­хва­љу­ју­ћи то­ме што је осво­ји­ла сре­бр­ну ме­да­љу на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу „Ма­те­ма­ти­ка без гра­ни­ца”, ма­да је, ка­же, иза ње до­ста так­ми­че­ња и на­гра­да.

– Ка­да би не­ко са стра­не по­сма­трао про­цес при­пре­ма­ња за так­ми­че­ње си­гур­но би ми­слио да је то ве­о­ма те­шко, јер мо­ра по­све­ће­но да се ра­ди сва­ки дан по цео дан. Ме­ђу­тим, бу­ду­ћи да ја то во­лим и у то­ме ужи­вам, ма­ло­број­ни су тре­ну­ци у ко­ји­ма по­ми­слим да ми је те­шко, за ме­не је то углав­ном за­бав­но – по­ја­шња­ва Је­ло­вац.

Та­ко­ђе пр­ви пут на­гра­ду СА­НУ, ове го­ди­не, за из­ван­ре­дан успех – злат­ну ме­да­љу на СТЕМ олим­пи­ја­ди из хе­ми­је, за­слу­жио је и Бог­дан Егер, ма­ту­рант Осме бе­о­град­ске гим­на­зи­је.

– Све­ча­ност је баш ле­па. Зна­чи ми да се мој рад и труд при­зна и уве­ли­ча и на овај на­чин. Искре­но, ра­ни­је ни­сам знао да по­сто­ји овај при­јем. Из­не­на­дио сам се ка­да сам до­био по­зив. По­ми­слио сам да је не­ка гре­шка, али ни­је. Ме­ђу на­гра­ђе­ни­ма има још уче­ни­ка из мо­је шко­ле. Ме­ни је за­ни­мљи­во да се так­ми­чим, не ра­дим то због на­гра­де, али при­зна­ња за­и­ста је­су под­стрек и по­тру­ди­ћу се да и сле­де­ће го­ди­не бу­дем ов­де на до­де­ли на­гра­да – по­ја­снио је Егер у раз­го­во­ру за наш лист.

Ме­ђу број­ним при­зна­њи­ма ко­ја је зна­њем и мар­љи­во­шћу до са­да осво­ји­ла, ово­го­ди­шња на­гра­да СА­НУ тре­ћа је та­ква у збир­ци Љи­ља­не Ко­ње­вић, ма­ту­рант­ки­ње Ма­те­ма­тич­ке гим­на­зи­је, ко­ја је већ осму го­ди­ну за­ре­дом и члан Ре­ги­о­нал­ног цен­тра за та­лен­те Бе­о­град 2.

– Ово­га пу­та на овој све­ча­но­сти сам по­нај­ви­ше због успе­ха на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу у Бу­гар­ској на ко­ме сам до­би­ла на­гра­ду за нај­бо­љи про­је­кат из ма­те­ма­ти­ке. Пр­ву ова­кву на­гра­ду СА­НУ сам до­би­ла ка­да сам би­ла пр­ви раз­ред Ма­те­ма­тич­ке гим­на­зи­је, за­тим про­шле го­ди­не и ево сад. Ова при­зна­ња нам по­при­лич­но зна­че из раз­ло­га што се на­у­ка и умет­ност у на­шем дру­штву не про­те­жи­ра­ју ко­ли­ко спорт. Спорт је не­што што мо­же да се сви­ди ши­ро­ким ма­са­ма, а за ово што ми ра­ди­мо не­ма ма­сов­не по­др­шке. Ка­да се за нас при­ре­ди све­ча­ни при­јем у СА­НУ, ствар­но нам зна­чи. Ви­ди­мо да наш труд ипак ни­је уза­лу­дан и да све што смо ура­ди­ли не­ко при­ме­ћу­је, по­др­жа­ва нас и ка­же да је то што ра­ди­мо до­бро и под­сти­че нас да на­ста­ви­мо да­ље да се тру­ди­мо. На­гра­де су увек по књи­га из ли­ми­ти­ра­не еди­ци­је СА­НУ, а ми во­ли­мо да чи­та­мо, и ва­у­чер – об­ја­сни­ла је Ко­ње­ви­ће­ва, ко­ја се у на­став­ку обра­зо­ва­ња на уни­вер­зи­те­ту, ка­ко је ре­кла, на­да фи­зи­ци или елек­тро­тех­ни­ци, али још ни­је си­гур­на на ко­ју ће стра­ну да пре­ваг­не.

Све­ча­ни при­јем за нај­у­спе­шни­је сред­њо­школ­це СА­НУ тра­ди­ци­о­нал­но ор­га­ни­зу­је сва­ке го­ди­не да би ода­ла по­што­ва­ње осва­ја­чи­ма ме­да­ља на олим­пи­ја­да­ма и дру­гих на­гра­да на ме­ђу­на­род­ним так­ми­че­њи­ма из ра­зних обла­сти на­у­ке, а ове го­ди­не ме­ђу 92 њих био је и је­дан ла­у­ре­ат из обла­сти умет­но­сти, ка­ко је по­ја­снио ака­де­мик Зо­ран Кне­же­вић, пред­сед­ник СА­НУ.

– СА­НУ је кров­на на­уч­на и умет­нич­ка ин­сти­ту­ци­ја у на­шој зе­мљи. У скла­ду са сво­јим од­ре­ђе­њем она пом­но пра­ти ка­кве ре­зул­та­те по­сти­жу на­ше мла­де ге­не­ра­ци­је. Ме­ђу­тим, уче­ни­ци и на­став­ни­ци нај­бо­ље зна­ју ко­ли­ко је би­ло по­треб­но ра­да, тру­да и та­лен­та уло­жи­ти да би се ус­пе­си оства­ри­ли. По­себ­но ми је за­до­вољ­ство што је ове го­ди­не број до­бит­ни­ка при­зна­ња СА­НУ знат­но ве­ћи не­го ра­ни­је и што, по мом ду­бо­ком уве­ре­њу, нај­не­по­сред­ни­је и нај­бо­ље све­до­чи о то­ме да ова на­ша ма­ла зе­мља и наш на­род, па и ова ака­де­ми­ја, има­ју бу­дућ­ност и да сте та бу­дућ­ност упра­во ви, вред­ни и па­мет­ни мла­ди љу­ди. Би­ло би ми дра­го да ово при­зна­ње не бу­де са­мо ле­па успо­ме­на не­го под­стрек да на­ста­ви­те да ра­ди­те и да убу­ду­ће по­сти­же­те још ве­ће успе­хе и осва­ја­те још ви­ше ме­да­ља – ис­та­као је Кне­же­вић обра­ћа­ју­ћи се ла­у­ре­а­ти­ма.