Нема и неће бити заставе ЕУ на Храдчанима!

Специјално за „Политику“
Праг, 14. октобра – Застава ЕУ неће бити окачена на седиште шефа чешке државе на прашким Храдчанима ни током предстојећег чешког председавања Унији у првој половини 2009, саопштио је Радим Охват, портпарол председника Чешке Републике Вацлава Клауса.

На седишту владе на прашкој Малој страни застава Уније је, уз чешку државну заставу, истакнута непрестано још од уласка ове земље у ЕУ 1.маја 2004. Биће, наравно тамо и у време чешког председавања...

Клаус је познати критичар политике ЕУ, у последње вријеме може се рећи чак и лидер тзв. евроскептичке струје у Унији (види оквир). Приликом ступања земље у ЕУ одбио је да извеси на своје седиште заставу Уније јер за то није видео никакав разлог „пошто Чешка није некаква провинција ЕУ”. На Храдчанима је, по његовим речима, чешка застава „доминантна, незамењива и не сме бити у сенци неке друге заставе”.

Клауса је због тога критиковао његов претходник на челу чешке државе Вацлав Хавел и означио тај поступак за „скандалозан”. „У свим земљама чланицама ЕУ у којима сам био видео сам да је на седиштима шефова државе, уз националну, и застава Уније”, указао је Хавел и тиме дао подстицај за неке групице евроентузијаста да демонстрирају за постављање заставе ЕУ на „главној згради у држави”.

Охват је као аргументацију додао да, као што на Храдчанима не виси застава ЕУ, тако тамо нема ни заставе ОУН и НАТО, организација чији је, такође, члан Чешка, и за које нико не тражи да се њихове заставе нађу тамо. Само током посете шефа Европске комисије Жозеа Бароза Чешкој 2006. била је на Храду застава ЕУ.

То би, како је овим поводом сугерисао вицепремијер за европска питања Александер Вондра, могло да се примени и током председавања, па ако би у седишту шефа државе био неки састанак или скуп у оквиру Уније онда би требало да се извеси и застава ЕУ. Но, наравно, биће онако како „газда” Храдчана каже...

ЕВРОКЛАУСИЗМИ  

Овај ексцентрик и истовремено политички прагматик, осим оправдане критике евробирократизације, није се либио ни популистичко-естрадног омаловажавања и одбацивања ЕУ које је често било и доста забавно. На пример, уредбе ЕУ (којих је заиста превише и регулишу много шта непотребно, а нема их тамо где су много потребније) подсећају приликом читања на Орвела, европски новоговор (евроспик) и „политичку коректност”, могу се поредити са њуспиком, прописаним од „великог брата”... Европејство Клаус изједначава сесперантом, тојест „мртвим” и „вештачким” језиком, и користи готово сваку прилику да се „очеше” о сваку неподопштину у ЕУ... За себе каже да је „тачерист”, и противник је евра чије увођење сматра „гурањем различитих земаља у кошуљу исте величине, с истим оковратником за различите вратове”, што је „један од главних узрока успоравања раста у еврозони”. А највеће штете имаће, тврди, ако на то пристану, нове чланице Уније којима је неопходна сопствена монетарна, каматна и валутна политика.