Патријарх са Србима у гету

„Немојте нас се одрећи. Све док год имамо јаку подршку цркве, ми смо јаки и имамо наду у опстанак – без обзира на то колико је било тешко”, поручила је професорка Оливера Радић патријарху српском Порфирију током посете Ораховцу. Она је поуздани сведок свога гета, зна готово сваку муку, радост и човека овог краја. Тај микросвет, затворен до бесмисла живи и трпи међу црквама, виноградима и винима.

„Овај божји народ и ова деца вас пуним срцем дочекују. Ваш долазак је додатно охрабрење и обавеза да опстану на путу Христовом, своји на своме”, рекао је владика рашко-призренски Теодосије током дочека у ораховачкој цркви која се обнавља.

Патријарх је из Пећке патријаршије – са врха духовности и културе – стигао у изоловану заједницу која грчевито тражи решења да преживи и опстане. Тај кратки пут је основа његове мисије, јер је он први српски патријарх који у садашњем згуснутом времену, на свим нивоима, може прећи често непремостиве препреке, између моћних и немоћних, сиротих и богатих, затворених и слободних.

„Ако се трудимо да разумемо једни друге, да грлимо једни друге, да праштамо једни другима – онда је то истинска снага и лепота која допире до Бога”, рекао је патријарх Порфирије и додао да се из Храма Успења Пресвете Богородице „уздизала молитва за цео свет, а нарочито за оне са којима живимо”. Он се сетио познате песме коју о граду и животу пева девојчица Павлина Радовановић и тако проноси глас љубави и обнове целог краја. „Прошетао је са нама улицама Ораховца и видео је реалну слику правог гета и живот преосталог народа. Обећао је да ће црква откупити стари конак Пећке патријаршије са кућом која је у власништву једног нашег расељеног Србина”, прича Павлинина мама Велинка Радовановић.

Ораховац и Велика Хоча, две мале изоловане заједнице са огромним бројем жртава и животом који им је наметнуо поделе, неправде и унутрашњу горчину, упркос свему дају кључне одговоре и имају успешније појединце у разним животним областима него много веће средине.

У месту са много лепих цркава, где је манастир Зочиште, где је сликао и своја дела оставио Зограф Лонгин, најбољи живописац из доба османског ропства, данас ствара сликар Мирослав Шавелић. „За црквену уметност је од великог значаја када имате привилегију да вас посете великодостојници помесне цркве. Сведочанство саме посете је одговор да имамо вредност и у хришћанском уметничком погледу”, сматра Шавелић, који слика Цркву Свете Ане у школском дворишту у Великој Хочи и показује олтарску Богородицу са Богомладенцем.

Овдашњи свештеник Милан Стојковић, човек вечитог осмеха, патријархову посету види као тренутак у ком је „Велика Хоча поново добила ону стару славу коју је имала. Патријарх је пажљиво и стрпљиво саслушао сваког мештанина. Дао је и предлоге о неким решењима, како би се побољшао живот људи. Обрадована су деца даровима његове светости.”

Прошлу годину је у Великој Хочи обележила драма у вези са запленом 40.000 литара вина и 10.000 литара ракије породици Петровић. Косовске власти су, уз примену силе, однеле њихов труд, а Срђан Петровић је са својом породицом, силом прилика, постао најпознатији српски винар. Упркос свему, он није стао, наставио је да ради. „Долазак патријарха буди радост, али и већу одговорност да будемо бољи као људи, као домаћини и као виноградари. Његова љубав према нама је врло уочљива када је данас, у тешким временима, са нама и уз нас.