Срби у свету заслужују министарство

Недавно сам прочитао у „Политици” да наши исељеници широм земаљске кугле, захтевају своје (посебно) министарство. Дубоко сам уверен да је тај захтев вишестрано оправдан. Погодност је да то урадимо после ових избора, одржаних у децембру прошле године. Шта би добили посебним министарством? Две кључне предности: Добро осмишљену, не узгредну, већ темељну, трајну, обострану блискост с матицом. Друго, економску помоћ научно усмеравану с највећим ефектима дародаваца и прималаца. (Реч је о великом новцу.)

Давно, спремајући дипломски, пронашао сам занимљив и убедљив савет мудрог и успешног власника аутомобилског гиганта у свету „Форд” Хенрија Форда (1863–1947): „Кад имате доброг стручњака који хоће да напусти фирму (Форд), учините све да га задржите. Кад се уверите да не можете да га задржите, испратите га са највећим почастима и никада не прекидајте везу с њим.”

Од таквих у „белом свету ’Форд’ је у иновацијама имао непроцењиву корист”. Први задатак министарства наших у свету био би да обавеже све општине у Србији да брижљиво устале евиденцију свих успешних у свету из своје самоуправе. Затим да таквима редовно честитају напредовање у послу, склапање брака, рођење деце, рођендане, крсну славу, пожеле им добродошлицу кад долазе на одмор у Србију… Савремена е-технологија то омогућава такорећи без трошкова, а ефекат – сигурни доказ да су нам важни.

То важи и за први корак – да успоримо „одлив мозгова” и други корак – да привучемо пажњу, још важније, интерес исељених за повратак у нашу лепу Србију с новим савременим саобраћајницама, институтима, школама, болницама... Као и са неограниченим шансама за оплодњу знања и капитала у својој Србији.

Мој предлог је да се зове министарство за наше у свету. Ово „наше у свету”, поред универзалности, има и нама блиску топлину и истину да међу нашима нису само Срби, а доказано је да су наши. Грчки назив „дијаспора” нема никакву топлину, па га треба што пре заборавити.

Шпиро Соломун,
политиколог, Београд