Фондови спасавају берзу

Пад вредности индекса на српској берзи амортизовали су инвестициони фондови, тако да су, захваљујући способности портфолио менаџера и брокера, грађани који су новац уложили у куповину инвестиционих јединица изгубили мање новца него да су сами трговали на берзи.

Од почетка године Белекс 15 изгубио је 68 одсто вредности, а Белекслајн 59 процената, док је истовремено, примера ради, инвестициона јединицa фондa „Фима Проактив” умањeна за 30 одсто.

Да би олакшали рад инвестиционих фондова, у Хрватској је ступила на снагу Ханфина дозвола фондовима да прошире улагања у хартије од вредности. Њима је омогућено да улажу у акцијекоје у слободној продаји имају мање од десет одсто издања. Инвестициони фондови у нашој земљи немају такву врсту ограничења за улагање своје имовине, али су зато ограничења више везана за тип имовине у коју се могу вршити улагања, али за сада нема најава да би се ту могло било шта променити.

Указујући на то да је Закон о инвестиционим фондовима донет касно, односно кад је тржиште капитала било на врхунцу, Наташа Ђуричић из „Фима инвеста” сматра да је то ускратило могућност да се фондовска индустрија покаже у најбољем светлу и да довољноојача како би у кризним условима деловала стабилизирајуће на тржиште.

 – Да би подстакла улагаче, домаће и стране, држава би требало да уместо садашњих 20 одсто потпуно укине порез на капиталну добит.Такође би било пожељно релаксирањеразних ограничења,која се односе на улагања у иностранству, али и омогућити да инвестиционе јединице буду средство обезбеђења за узимање кредита код банака, па и обезбедити могућност репо трансакција између фондова и других учесника на тржишту – истиче Ђуричић.

Портфолио менаџер „Фокус инвеста” Марко Милић указује да су фондови у Србији прошли доста тежак период суочавајући се не само с очекиваним „дечјим болестима”, већ и са неочекиваним аутизмом и тромошћу надлежних органа.

Поједина припремљена законска решења чекају на усавршавање више од годину дана, иако су у том периоду друштва за управљање фондовима више пута указивала на потребу њихове измене. Требало би да сенадлежни органи активније укључе у побољшање услова у којима инвестициони фондови послују, као и дапроналазе механизме којима би се ублажили негативни ефекти – каже Милић.

Уз то, наш саговорник сматра да су непознавање других тржишта и високи трошкови у односу на релативно скромну имовину којом управљају одвратили друштва за управљање фондовима од значајнијег улагања у иностранству.

–Супротно важећем ограничењу пласмана средстава на страним тржиштима, друштвима је потребно омогућити да већи део имовине својих чланова уложе ван земље, можда чак и до 100 одсто. На тај начин, поред веће могућности диверсификовања пласмана, чланови фонда би могли, уколико им одговара инвестициона политика, да изложе своју имовину кретањима на другим берзама, не само на српској – наглашава Милић.

Милан Ковач, портфолио менаџер „Илирике”, сматра да бифондовима добродошло проширење лимита од 30 одсто за улагање у иностранство.

–Нема посебног разлога за ограничење улагања фондова у иностранство, па би га због тога требалоукинути. На тај начин улагачима у Србији било би могуће понудити и секторски профилисане фондове потпуно окренуте ка страним тржиштима. Проширење лимита улагања фондова у иностранствоомогућило би шири маневарски простор и флексибилност улагања, што значи да би већи инвестициони фондови могли да улажу у ликвидније акције у иностранству – наглашава Ковач.

Александар Антонијевић, портфолио менаџер „КД Инвестментс а.д. Београд”, тврди да би надлежни државни органи требало да донесу регулативу која ће допринети транспарентности рада предузећа,имајући у виду да се на српском тржишту капитала тренутно листирају само акције четири емитента. Промене се не би односиле само на рад предузећа него и на инвестиционе фондове чије би пословање било лакше уколико би постојали одређени правни услови као и финансијски инструменти.