Не назире се крај рата у Украјини

Специјално за „Политику”

Почетак 2024. није донео ништа ново на бојном пољу крвавог братоубилачког рата Русије и Украјине. Оштра зима која је поново наступила са 1. јануаром као да је замрзла преко хиљаду километара дугу линију фронта. Након пропасти контраофанзиве на запорошком фронту украјинска армија пребацила се од децембра у активну одбрану на свим правцима. Многи сматрају да је ова одлука донесена касно и да смрзнута земља отежава копање ровова и утврђења. Украјинци сада масовно постављају и бетонске пирамиде, „змајеве зубе”, како су их прозвали Руси, који су то исто радили годину дана раније. Тада су се пирамидама смејали у Кијеву, али и у кругу домаћих критичара руског војног и политичког руководства. Игор Стрелков, први командант побуњеника у Донбасу, пре равно годину дана тврдио је да би „змајеви зуби” могли да „зауставе тенкове Гудеријана 1941, али не и савремену НАТО технику”. Колико су били у праву и једни и други, видели смо већ у јуну на Запорожју.

С друге стране, руска армија након одређених јесењих успеха у околини Доњецка и Купјанска, почетком ове године је потпуно стала са напредовањем. После више од годину дана крвавих борби заузели су са земљом сравњену Маринку, али су потпуно стали пред суседном Авдејевком. Нема назнака ни да би у догледно време могли да поврате Купјанск и друга насеља у Харковској области, која су лако изгубили у септембру 2022. Руско напредовање нису убрзали ни масовни ракетни удари који су, после неколико месеци, поново покренути пред Нову годину. Какав је њихов резултат, тешко је проценити, јер украјинске тајне службе на сваки начин покушавају да спрече објављивање информација на ову тему. За снимке мобилним телефонима руских погодака и противдејства ПВО запрећене су казне до 12 година затвора. Четворо становника Кијева ухапшених 2. јануара суочава се са управо оваквом оптужбом.

Готово је извесно да су Руси у нападима на Харков почетком године успешно користили балистичке ракете севернокорејске производње КН-23. Одавно се спекулише да би ракете „Зулфикар” Руси могли да набаве и из Ирана. Ове релативно јевтине ракете представљале би ново искушење за „Патрио” и друге скупе ПВО системе које је Украјина добила са Запада. Један пројектил „Патриота” је неколико пута скупљи од севернокорејских и иранских балистичких ракета, што значи да чак и њихово обарање представља успех за Русе.

Успешна модернизација старог совјетског оружја представља највећи технички напредак за руску војску у прошлој години. Стари тенкови Т-62, којих је почетком рата у магацинима лежало неколико хиљада, дубоко се модернизују. Постављају им се нове куполе и системи контроле ватре из Т-90. Моћним совјетским авио-бомбама ФАБ 250/500 додата су крила и Глонас ГПС модули. Процес модернизације ФАБ-ова и даље траје, прецизност им се побољшава у ходу, али проблем је што Су-34 још нису у стању да их понесу шест, колико дозвољава конструкција авиона. То што због софтверских ограничења лете само са по два навођена ФАБ-а, доводи до троструко већег расхода ресурса, амортизације и горива, али и излагања већем ризику пилота и авиона. Рецимо, 22. децембра украјински ПВО у Херсонској области, по свој прилици „Патриот”, оборио је три Су-34, који су носили шест ФАБ-ова, а које је теоретски могао да носи један авион овог типа.

Руска армија све успешније користи и дронове. „Противник је први почео са применом ФВП дронова, ми смо их дуго сустизали, а сада напокон претекли”, испричао ми је у јулу у околини Горловке, „Хулиган”, борац батаљона „Светог архангела Михајла”, задужен за управљање дроновима. Да Руси по употреби дронова достижу и престижу Украјинце током последњих месец дана, тврде и амерички медији, попут „Блумберга” и „Форбса”. Такође, морал руске војске на фронту је стабилизован у 2023. Од 244.000 мобилисаних војника у септембру 2022. Руси су почетком прошле године створили снаге које по својој ефективности нису заостајале ни у чему за професионалним јединицама. Правилно осмишљена кампања, солидна материјална стимулација и социјални програм, мотивисала је током 2023. још 486.000 људи да на добровољној основи потпишу уговор са Министарством одбране и ступе у редове оружаних снага.

С друге стране, за украјинску војску је попуна јединица на фронту од јесени највећи проблем. У Врховној ради ће се наредних дана разматрати нови закон о мобилизацији по коме чак и инвалиди треће групе: лица патуљастог раста, без ока, плућног крила или бубрега, гениталија, са делимично паралисаним и ампутираним екстремитетима, што све пише дословно у нацрту закона, више неће бити изузети из војне службе. Свима који одбију војни позив, поред затвора прети и конфискација финансијских средстава, покретне и непокретне имовине, а биће им забрањено и издавање пасоша и путних исправа. Изгледа да и то није довољно, па представници власти у Врховној ради се залажу да се у нацрт уграде и одредбе које би омогућиле и мобилисање избеглица у иностранству, o чему је говорио Јегор Черњајев, шеф украјинске делегације при Парламентарној скупштини НАТО-а. На ово је реаговао немачки министар правде Марко Бушман, констатацијом да његова земља неће вратити ниједног избеглицу војног обвезника у Украјину.

Критична ситуација са мобилизацијом све више ограничава маневарски простор влади у Кијеву у сакривању и негирању огромних губитака које су њихове снаге претрпеле током 2023. Потпуковник Данијел Дејвис, некадашњи обавештајни официр САД, тврди да је Украјина од почетка рата изгубила пола милиона људи. Исте процене износи и Јуриј Луценко, један од лидера Мајдана, бивши државни тужилац, који је када је почео рат ступио као добровољац у украјинску војску и више месеци провео на фронту. Као кривца за критично стање са мобилизацијом главни командант Валериј Залужни означио је председника Володимира Зеленског, јер је „сменом регионалних комесара војних одсека утицао на ефикасност мобилизације”.

Раскол војног и политичког врха у Кијеву, о коме се одавно спекулише у Москви, од почетка децембра више није тајна. Марина Безуглаја, потпредседник Комитета за одбрану и безбедност Врховне раде, отворено тражи смену генерала Залужног, оптужујући га за неспособност. До данас нису познате околности под којима је почетком новембра у свом стану у Кијеву погинуо ађутант Залужног, мајор Генадиј Частјаков, нити ко је у кабинету главног команданта поставио прислушне уређаје, што је обелодањено месец дана касније.

Велики губици, прелазак из контраофанзиве у активну одбрану, сукоб војног и политичког врха утицао је на пад морала војника и на то да спласну и очекивања украјинског друштва. Само годину дана раније већина становништва, осокољена септембарским успесима у Харковској области и новембарским напуштањем Херсона, чврсто је веровала у победу до краја 2023. На то су их уверавали не само кијевско политичко и војно руководство већ и њихови западни покровитељи. Украјинска железница ја чак почела да продаје карте из Кијева за Крим, а датум првог воза био је предвиђен за 1. јун 2023. Михаил Подољак, саветник Зеленског, обећавао је да ће током лета пити кафу у свом омиљеном кафићу на Јалти, да ће одатле укључити пренос на друштвеној мрежи и разговарати са пратиоцима о „развоју украјинског Крима”, одакле ће, како је написао, „сви Руси бити протерани”. Начелник војне обавештајне службе ГУР, генерал Кирил Буданов, цртао је карте „распада Руске Федерације после војног пораза” и прогнозирао стварање десетак нових држава и истакао намеру Украјине да анектира Красњодарски крај, Ростовску, Белгородску и Курску област.

Оптимизмом су се разметали и на Западу. Рецимо, бивши командант НАТО-а у Европи генерал Бен Хоџис је у јануару изразио чврсто уверење да ће „Украјина до краја августа ослободити Крим” и да се „свет мора припремити за распад Руске Федерације”. Бена Хоџиса су у то време, у појединим српским медијима, представљали као „чувеног генерала који је предвидео све етапе рата” и „једног од ретких аналитичара – можда и јединог – чије су се прогнозе ситуације на истоку Европе оствариле”.

Последња нада за Украјину су амерички авиони Ф-16, које би требало да добију током ове године, још се не зна тачно када, из неколико европских земаља. Обука увелико траје, а намеће се питање да ли ће они уопште моћи да полећу са украјинских аеродрома, односно подземних совјетских писта, својевремено пројектованих да издрже и нуклеарни удар. Ипак, чак и уколико их добију, Ф-16 ће тешко пореметити руску армију у оном степену као што су урадили „Хајмарси” на лето и јесен 2022. Мало је вероватно да Ф-16 може постићи више од ракета „Сторм Шедоу”, „Скалп” и „Атакамс”, којима периодично наносе болне губитке руској војсци и морнарици, али без икаквог утицаја на стабилност линије фронта.

Руси у ову 2024. улазе са умереним оптимизмом, док Украјинци без еуфорије са којом су започели прошлу годину. Тренутно стање на линији фронта не обећава победу ниједне војске у 2024. Нажалост, ова, као и у претходне две године братоубилачког рата, могла би да однесе стотине хиљада људских живота.