Ne nazire se kraj rata u Ukrajini

Specijalno za „Politiku”

Početak 2024. nije doneo ništa novo na bojnom polju krvavog bratoubilačkog rata Rusije i Ukrajine. Oštra zima koja je ponovo nastupila sa 1. januarom kao da je zamrzla preko hiljadu kilometara dugu liniju fronta. Nakon propasti kontraofanzive na zaporoškom frontu ukrajinska armija prebacila se od decembra u aktivnu odbranu na svim pravcima. Mnogi smatraju da je ova odluka donesena kasno i da smrznuta zemlja otežava kopanje rovova i utvrđenja. Ukrajinci sada masovno postavljaju i betonske piramide, „zmajeve zube”, kako su ih prozvali Rusi, koji su to isto radili godinu dana ranije. Tada su se piramidama smejali u Kijevu, ali i u krugu domaćih kritičara ruskog vojnog i političkog rukovodstva. Igor Strelkov, prvi komandant pobunjenika u Donbasu, pre ravno godinu dana tvrdio je da bi „zmajevi zubi” mogli da „zaustave tenkove Guderijana 1941, ali ne i savremenu NATO tehniku”. Koliko su bili u pravu i jedni i drugi, videli smo već u junu na Zaporožju.

S druge strane, ruska armija nakon određenih jesenjih uspeha u okolini Donjecka i Kupjanska, početkom ove godine je potpuno stala sa napredovanjem. Posle više od godinu dana krvavih borbi zauzeli su sa zemljom sravnjenu Marinku, ali su potpuno stali pred susednom Avdejevkom. Nema naznaka ni da bi u dogledno vreme mogli da povrate Kupjansk i druga naselja u Harkovskoj oblasti, koja su lako izgubili u septembru 2022. Rusko napredovanje nisu ubrzali ni masovni raketni udari koji su, posle nekoliko meseci, ponovo pokrenuti pred Novu godinu. Kakav je njihov rezultat, teško je proceniti, jer ukrajinske tajne službe na svaki način pokušavaju da spreče objavljivanje informacija na ovu temu. Za snimke mobilnim telefonima ruskih pogodaka i protivdejstva PVO zaprećene su kazne do 12 godina zatvora. Četvoro stanovnika Kijeva uhapšenih 2. januara suočava se sa upravo ovakvom optužbom.

Gotovo je izvesno da su Rusi u napadima na Harkov početkom godine uspešno koristili balističke rakete severnokorejske proizvodnje KN-23. Odavno se spekuliše da bi rakete „Zulfikar” Rusi mogli da nabave i iz Irana. Ove relativno jevtine rakete predstavljale bi novo iskušenje za „Patrio” i druge skupe PVO sisteme koje je Ukrajina dobila sa Zapada. Jedan projektil „Patriota” je nekoliko puta skuplji od severnokorejskih i iranskih balističkih raketa, što znači da čak i njihovo obaranje predstavlja uspeh za Ruse.

Uspešna modernizacija starog sovjetskog oružja predstavlja najveći tehnički napredak za rusku vojsku u prošloj godini. Stari tenkovi T-62, kojih je početkom rata u magacinima ležalo nekoliko hiljada, duboko se modernizuju. Postavljaju im se nove kupole i sistemi kontrole vatre iz T-90. Moćnim sovjetskim avio-bombama FAB 250/500 dodata su krila i Glonas GPS moduli. Proces modernizacije FAB-ova i dalje traje, preciznost im se poboljšava u hodu, ali problem je što Su-34 još nisu u stanju da ih ponesu šest, koliko dozvoljava konstrukcija aviona. To što zbog softverskih ograničenja lete samo sa po dva navođena FAB-a, dovodi do trostruko većeg rashoda resursa, amortizacije i goriva, ali i izlaganja većem riziku pilota i aviona. Recimo, 22. decembra ukrajinski PVO u Hersonskoj oblasti, po svoj prilici „Patriot”, oborio je tri Su-34, koji su nosili šest FAB-ova, a koje je teoretski mogao da nosi jedan avion ovog tipa.

Ruska armija sve uspešnije koristi i dronove. „Protivnik je prvi počeo sa primenom FVP dronova, mi smo ih dugo sustizali, a sada napokon pretekli”, ispričao mi je u julu u okolini Gorlovke, „Huligan”, borac bataljona „Svetog arhangela Mihajla”, zadužen za upravljanje dronovima. Da Rusi po upotrebi dronova dostižu i prestižu Ukrajince tokom poslednjih mesec dana, tvrde i američki mediji, poput „Blumberga” i „Forbsa”. Takođe, moral ruske vojske na frontu je stabilizovan u 2023. Od 244.000 mobilisanih vojnika u septembru 2022. Rusi su početkom prošle godine stvorili snage koje po svojoj efektivnosti nisu zaostajale ni u čemu za profesionalnim jedinicama. Pravilno osmišljena kampanja, solidna materijalna stimulacija i socijalni program, motivisala je tokom 2023. još 486.000 ljudi da na dobrovoljnoj osnovi potpišu ugovor sa Ministarstvom odbrane i stupe u redove oružanih snaga.

S druge strane, za ukrajinsku vojsku je popuna jedinica na frontu od jeseni najveći problem. U Vrhovnoj radi će se narednih dana razmatrati novi zakon o mobilizaciji po kome čak i invalidi treće grupe: lica patuljastog rasta, bez oka, plućnog krila ili bubrega, genitalija, sa delimično paralisanim i amputiranim ekstremitetima, što sve piše doslovno u nacrtu zakona, više neće biti izuzeti iz vojne službe. Svima koji odbiju vojni poziv, pored zatvora preti i konfiskacija finansijskih sredstava, pokretne i nepokretne imovine, a biće im zabranjeno i izdavanje pasoša i putnih isprava. Izgleda da i to nije dovoljno, pa predstavnici vlasti u Vrhovnoj radi se zalažu da se u nacrt ugrade i odredbe koje bi omogućile i mobilisanje izbeglica u inostranstvu, o čemu je govorio Jegor Černjajev, šef ukrajinske delegacije pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a. Na ovo je reagovao nemački ministar pravde Marko Bušman, konstatacijom da njegova zemlja neće vratiti nijednog izbeglicu vojnog obveznika u Ukrajinu.

Kritična situacija sa mobilizacijom sve više ograničava manevarski prostor vladi u Kijevu u sakrivanju i negiranju ogromnih gubitaka koje su njihove snage pretrpele tokom 2023. Potpukovnik Danijel Dejvis, nekadašnji obaveštajni oficir SAD, tvrdi da je Ukrajina od početka rata izgubila pola miliona ljudi. Iste procene iznosi i Jurij Lucenko, jedan od lidera Majdana, bivši državni tužilac, koji je kada je počeo rat stupio kao dobrovoljac u ukrajinsku vojsku i više meseci proveo na frontu. Kao krivca za kritično stanje sa mobilizacijom glavni komandant Valerij Zalužni označio je predsednika Volodimira Zelenskog, jer je „smenom regionalnih komesara vojnih odseka uticao na efikasnost mobilizacije”.

Raskol vojnog i političkog vrha u Kijevu, o kome se odavno spekuliše u Moskvi, od početka decembra više nije tajna. Marina Bezuglaja, potpredsednik Komiteta za odbranu i bezbednost Vrhovne rade, otvoreno traži smenu generala Zalužnog, optužujući ga za nesposobnost. Do danas nisu poznate okolnosti pod kojima je početkom novembra u svom stanu u Kijevu poginuo ađutant Zalužnog, major Genadij Častjakov, niti ko je u kabinetu glavnog komandanta postavio prislušne uređaje, što je obelodanjeno mesec dana kasnije.

Veliki gubici, prelazak iz kontraofanzive u aktivnu odbranu, sukob vojnog i političkog vrha uticao je na pad morala vojnika i na to da splasnu i očekivanja ukrajinskog društva. Samo godinu dana ranije većina stanovništva, osokoljena septembarskim uspesima u Harkovskoj oblasti i novembarskim napuštanjem Hersona, čvrsto je verovala u pobedu do kraja 2023. Na to su ih uveravali ne samo kijevsko političko i vojno rukovodstvo već i njihovi zapadni pokrovitelji. Ukrajinska železnica ja čak počela da prodaje karte iz Kijeva za Krim, a datum prvog voza bio je predviđen za 1. jun 2023. Mihail Podoljak, savetnik Zelenskog, obećavao je da će tokom leta piti kafu u svom omiljenom kafiću na Jalti, da će odatle uključiti prenos na društvenoj mreži i razgovarati sa pratiocima o „razvoju ukrajinskog Krima”, odakle će, kako je napisao, „svi Rusi biti proterani”. Načelnik vojne obaveštajne službe GUR, general Kiril Budanov, crtao je karte „raspada Ruske Federacije posle vojnog poraza” i prognozirao stvaranje desetak novih država i istakao nameru Ukrajine da anektira Krasnjodarski kraj, Rostovsku, Belgorodsku i Kursku oblast.

Optimizmom su se razmetali i na Zapadu. Recimo, bivši komandant NATO-a u Evropi general Ben Hodžis je u januaru izrazio čvrsto uverenje da će „Ukrajina do kraja avgusta osloboditi Krim” i da se „svet mora pripremiti za raspad Ruske Federacije”. Bena Hodžisa su u to vreme, u pojedinim srpskim medijima, predstavljali kao „čuvenog generala koji je predvideo sve etape rata” i „jednog od retkih analitičara – možda i jedinog – čije su se prognoze situacije na istoku Evrope ostvarile”.

Poslednja nada za Ukrajinu su američki avioni F-16, koje bi trebalo da dobiju tokom ove godine, još se ne zna tačno kada, iz nekoliko evropskih zemalja. Obuka uveliko traje, a nameće se pitanje da li će oni uopšte moći da poleću sa ukrajinskih aerodroma, odnosno podzemnih sovjetskih pista, svojevremeno projektovanih da izdrže i nuklearni udar. Ipak, čak i ukoliko ih dobiju, F-16 će teško poremetiti rusku armiju u onom stepenu kao što su uradili „Hajmarsi” na leto i jesen 2022. Malo je verovatno da F-16 može postići više od raketa „Storm Šedou”, „Skalp” i „Atakams”, kojima periodično nanose bolne gubitke ruskoj vojsci i mornarici, ali bez ikakvog uticaja na stabilnost linije fronta.

Rusi u ovu 2024. ulaze sa umerenim optimizmom, dok Ukrajinci bez euforije sa kojom su započeli prošlu godinu. Trenutno stanje na liniji fronta ne obećava pobedu nijedne vojske u 2024. Nažalost, ova, kao i u prethodne dve godine bratoubilačkog rata, mogla bi da odnese stotine hiljada ljudskih života.