Корпа пуна сувог хлеба

У месечним примањима просечне породице у Србији издаци за храну и безалкохолна пића сада учествују са више од 43,5 одсто, показала је последња анкета о потрошњи Републичког завода за статистику. Према неким рачуницама, до краја ове године, на исхрану ће одлазити готово половина просечне нето зараде, што би, кажу стручњаци, било неславно за домаћу економију.

Потрошачима у Србији је куповна моћ ограничена, понуда прехрамбених производа је добра, али су цене превисоке. Нација је неухрањена, а у структури потрошње чак две трећине чине производи животињског порекла, чије цене последњих годину дана највише расту, показало је истраживање Војислава Станковића, сарадника Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије.

– У развијеним земљама на трошкове исхране одлази између 12 и 22 процента кућног буџета, док се у Србији трошкови за исхрану у последње две године убрзано повећавају – каже Станковић. – То је показатељ привредног раста и развоја ове земље. Од 2003. до 2006. године, према подацима статистике, у структури потрошње домаћинстава учешће издатака за храну и безалкохолна пића варирало је између 37,1 и 42,5 одсто. На прехрамбене производе, без хлеба и пецива, просечно домаћинство је током прошле године трошило 41 одсто расположивог новца (прошлогодишњи просечан буџет домаћинства у Србији износио је 35.414 динара). За покриће просечне потрошачке корпе у децембру 2007. било је потребно издвојити 87 одсто, а минималне корпе 55 процената нето зараде. Просечне зараде само четири града – Београд, Нови Сад, Смедерево и Панчево покривале су просечну корпу. Остали градови су били испод просека.

Истраживање је показало да се у корпи по глави становника нашло 169 килограма поврћа, највише кромпира. Скромно у односу на развијене земље, у којима становник годишње потроши и до 300 килограма поврћа. Ипак, сваки грађанин је код нас појео 109,5 килограма хлеба и пецива или три пута више од становника индустријски развијенијих земаља.

– У Србији се годишње потроши 87,1 литар млека и млечних производа или 60 литара млека по становнику, док Немци, на пример, троше са прерађевинама од млека око 300 литара. Просек Европске уније је између 120 и 130 литара по становнику – каже Станковић.

Захваљујући доброј понуди и ценама које су биле неупоредиво ниже, током прошле године јело се и више меса. Потрошња свињетине је била на нивоу Европске уније – 20,3 килограма по становнику, али је зато много смањена потрошња говеђег меса. Већ ове године са ценама свињске шницле, која је у односу на јануар прошле године скупља за око 70 одсто, слика је сигурно другачија.

(/slika2)Да ли немамо традицију у потрошњи воћа или су нас папрене цене опредељивале само за поједине врсте, тек у конзумирању свежег и прерађеног воћа у односу на развијени свет много заостајемо. За разлику од оних који имају дубљи џеп, па годишње троше до 300 килограма воћа, код нас је та количина пет пута мања по глави становника. Највише једемо јабуке, нешто мање банане, а готово нимало остале врсте воћа, као што су лимун, шљиве, трешње, кајсије и брескве. У исхрани смо 2007. користили и мање шећера од становника у западним земљама, што је можда добро, али зато предњачимо у потрошњи уља, а у свету се воде кампање против масне хране, па се и потрошња смањује.

Раст цена намирница је настављен и у овој години. Само су пољопривредни производи у септембру, у односу на прошлогодишњи просек, били скупљи за 6,5 одсто. Раст цена индустријско-прехрамбених производа био је изузетно висок – у септембру је у односу на просек 2007. забележено повећање од 22,2 одсто, а у односу на септембар прошле године 18,3 одсто, указује Станковић. Кумулативно поскупљење пољопривредних производа износило је 25 одсто.

– Треба ли, по ко зна који пут, објашњавати разлоге? Србија у последње три године бележи константан пад пољопривредне производње, што уз маказе цена и поремећај паритета доводи до поремећаја на тржишту. Расту цена допринели су унутрашњи, али и спољни фактори. Према подацима Светске банке, цене хране су у последње две године расле између 11 и 12 процената годишње, што је допринело расту инфлације у свету – каже Војислав Станковић.

(/slika3)Утисак овдашњих потрошача је да су се многи произвођачи основних намирница, иако је дошло до пада цена пшенице, оглушили и задржали старе ценовнике. Тако хлеб још држи цену, а и уље, које би, кажу стручњаци, према свим параметрима, у малопродаји требало да кошта око сто динара. Списак намирница које су поскупеле последњих годину дана је подугачак, а оних које су појефтиниле готово занемарљив.

– Од почетка наредне године, када крене прва фаза примене ССП-а, можемо очекивати увоз прехрамбених намирница, а тиме и шири асортиман. Држава ће солидно попунити буџет, као и трговци, међутим потрошачи неће ућарити, јер ће и увозни производи, због истих пореских оптерећења, имати цене као и домаћи – каже Војислав Станковић.

-----------------------------------------------------------

Глад у свету

Поводом Светског дана хране, јуче је „Галуп интернешнал” објавио резултате истраживања у 56 земаља. У периоду од јуна до септембра 2008. године анкетирано је више од 58.600 испитаника, који представљају популацију од 1,5 милијарди.

Трећина је навела да им се у протеклих 12 месеци дешавало (често, понекад или ретко) да, они и њихове породице, немају довољно хране. Глад је најчешћа појава у афричким земљама, док је у Западној Европи свега седам одсто становника било спремно да се сложи са тврдњом да је било гладно.

Ни у Србији, ни у земљама региона, није много боља слика. Македонија је на водећем месту са 21 одсто грађана који, у протеклих годину дана, нису имали довољно хране за своју породицу. За њом следи Бугарска са 17, Румунија са 14, док је Србија на четвртом месту у региону, где 12 одсто испитаника наводи да им се у протеклих годину дана често или понекад догађало да немају довољно хране.

Грађане Албаније готово да и не погађа проблем недостатка хране, показало је ово истраживање.