Зелене површине на продају

Текст архитекте Марите Анић објављен 25. децембра под насловом „Опет продаја зелених површина” представља само мали збир онога што се годинама догађа на многобројним зеленим површинама пред очима грађана и на њихову штету. Навешћу само неколико примера јер се иста пракса наставља и поред извршних решења највиших судских инстанци против којих више не постоји могућност жалбе. Пуних шест година станари зграде у Булевару маршала Толбухина на челу са управницом зграде (судијом врховног суда у пензији) водили су борбу против нелегалне грађевине – метално-бетонске шупе никле буквално преко ноћи на зеленој површини тик уз улаз у њихову зграду. Управни суд Републике Србије донео је још 10. јуна 2021. коначно решење којим се одбијају сви приговори и жалбе инвеститора на претходна решења о уклањању нелегалног објекта са зелене површине испред улаза у зграду. И данас, две и по године после ове извршне пресуде, та шупа стоји пуна реклама и позива на осигурање имовине и станова јер је у међувремену продата приватној фирми.

Испод исте зграде постоји пролаз за пешаке и возила, тзв. пожарни пут, намењен не само пролазу ватрогасних возила, већ и евакуацији станара свих околних зграда у случају опасности. У том пролазу, али и на зеленој површини испред зграде, исти „инвеститор шупе” саградио је кафану с летњом баштом под прозорима станара. Интересантно је да је у оба објекта у последњих годину дана било пожара, с интервенцијом ватрогасаца, до којих је дошло услед паљења електроинсталација због лоше изведених радова. Опасност је ту, треба да се утврди кривац.

С друге стране исте зграде, у Улици Кларе Цеткин 7а, усред зелене површине никла је стамбена зграда на спрат која годинама стоји напуштена и запуштена јер не постоји начин да се легализује, али „чека неког” да је преузме и по опробаном рецепту себи огради још мало околне зелене површине.

Ту одмах ти „рецепти” су и спроведени: На почетку парне стране Булевара маршала Толбухина, у згради на спрат, налази се коцкарница која се летос „проширила” и заузела цео травњак испред зграде. Инспектори нису реаговали, али је одмах „реаговала” печењара до ње и „летњу башту”, такође на травњаку, претворила у велики „стакленик”.

На углу Булевара Николе Тесле и улице Џона Кенедија налази се „печењара” која је почела рад у киоску, а затим отворила „летњу башту” коју је касније претворила у објекат и поред се опет проширила за летњу башту. Данас на тим објектима стоји информација да су до даљег затворени „због реновирања”. Наравно, све се то радило на зеленој површини, где је свака градња законом забрањена.

Мислим да оваквих примера у Београду има на сваком кораку и ако постоји закон који стриктно штити зелене површине треба га и спроводити. А то значи да инспектори одговарају за свој „терен”, а не да у својој канцеларији чекају нечију пријаву и одговор општине: „Ове године нисмо предвидели средства за уклањање нелегалних објеката”. И тако годинама.

Душан Миленковић,
Београд